Житије
Свети Григорије, папа римски (познат на Западу као Григорије Велики), живео је у ВИ веку и убраја се у највеће учитеље још увек неподељене, јединствене хришћанске Цркве, поштован подједнако и на православном Истоку и на католичком Западу. Рођен је у угледној сенаторској римској породици и у младости је обављао високе градске службе, достигавши и положај префекта самог града Рима — највиши цивилни чин тадашње римске управе — али је убрзо, дирнут духовним позивом, раздао целокупно своје велико богатство, основао неколико манастира на сопственом имању и сам се замонашио, заволевши тишину манастирског живота далеко више од световне власти коју је напустио.
Против своје воље, извучен из манастирске осаме, био је изабран 590. године за римског епископа (папу), у време када је Италија била разорена ратовима, кугом и најездама Лангобарда, и ту се показао као изузетно мудар и практичан пастир, брижан према сиромасима којима је организовао систематску помоћ, и ревностан проповедник и администратор који је црквену имовину користио за обнову разрушене Италије. Назван је Двојесловом (грч. Диалогос) по свом делу Дијалози, у коме је, у облику разговора са својим ђаконом, описао животе и чудеса италијанских светих отаца, укључујући и најранији сачувани опис живота Светог Бенедикта Нурсијског, оца западног монаштва.
Њему православна Црква приписује састављање (или барем коначно уређење) Литургије Пређеосвећених Дарова, посебног посног богослужења које се и данас служи средом и петком током Великог поста у православним црквама — редак пример западног црквеног оца чије је литургијско наслеђе трајно уграђено у источно богослужење. Био је и дарежљив помагач убогих и неуморан писац поучних дела и писама, од којих су многа сачувана до данас. Упокојио се у миру 604. године, оставивши за собом траг великог личног смирења упркос огромној црквеној и практичној власти коју је вршио, и дубоке љубави према Богу и људима којима је служио.
Празновање
Празнује се 25. март по новом календару (12. март по старом).