Житије
Преподобни Захарије био је монах-подвижник кога Црква спомиње међу преподобним оцима. Име Захарије, хебрејског порекла, значи „Господ се сети” или „Господ је запамтио” — исто име које је носио и старозаветни пророк Захарија, као и отац Светог Јована Крститеља, што указује на дугу и цењену традицију овог имена у хришћанству, наслеђену директно из библијске историје.
Од младости се одрекао света и посветио монашком животу, проводећи дане у посту, непрестаној молитви и сузама покајања — пракси коју православна духовна традиција назива даром суза, сматраним знаком истинског и дубоког покајања пред Богом. Одликовао се дубоким смирењем и страхом Божјим, трудећи се да своје срце очисти од сваке страсти и да непрестано има Бога пред очима, кроз сталну унутрашњу будност над сопственим мислима и покретима душе.
Подвизавајући се у тишини манастирског живота и послушности старијој братији или свом духовном оцу, достигао је духовну зрелост која га је учинила примером читавој братији обитељи којој је припадао — монаси у православној традицији често су највише ценили управо такве тихе, неупадљиве подвижнике, чији ауторитет није почивао на спољашњем положају већ на дубини лично проживљене светости. Пошто је богоугодно проживео свој век у оваквом подвигу, упокојио се у миру и придружио се збору преподобних отаца које Црква вековима поштује као сведоке достижности светости кроз искрено покајање и молитву.
Провевши цео век у том скривеном подвигу, мирно се упокојио и придружио збору преподобних отаца. Црква га поштује као једног од многих подвижника чија је светост потврђена не јавним делима него доследношћу свакодневног труда, и призива га као молитвеника за све који се боре са сопственим слабостима. Његово име, које значи да се Господ сећа, и само је постало знак да Бог не заборавља ни оне чија имена свет заборави.
Празновање
Празнује се 6. април по новом календару (24. март по старом).