Житије
Свети Артимије убраја се међу прве благовеснике вере и, по предању, био је један од ученика светих апостола — припадник генерације такозваних апостолских мужева, који су лично примили науку и благодат свештенства директно од апостола и пренели је даље следећем нараштају Цркве. Постављен је за епископа у Солуну (данашњем Солуну у Грчкој), граду који је већ у апостолско доба имао значајну хришћанску заједницу — сам апостол Павле је Солуњанима упутио две посланице сачуване у Новом завету, једне од најранијих хришћанских списа уопште, што сведочи о раном и снажном присуству хришћанства у том граду.
Као епископ, Артимије је проповедао Јеванђеље и утврђивао младу солунску хришћанску заједницу у православној вери, у време када је Црква тек изграђивала своје основне структуре, богослужбену праксу и одбрану од првих јеретичких одступања која су се јављала унутар самих хришћанских заједница. Као пастир, брижно је водио поверене му вернике, примером сопственог живота и речју поучавајући их путу спасења, у периоду када је лични ауторитет епископа, као непосредног наследника апостолског учења, био кључан за очување јединства и чистоте вере у одсуству доцније развијених црквених сабора и писаних канона.
У време када је хришћанство тек ширило своје корене по градовима Римског царства, суочено и са спољашњим непријатељством паганског друштва и са унутрашњим изазовима дефинисања сопственог учења, Артимијев труд као једног од првих солунских епископа помогао је да се у том важном граду, који ће вековима касније постати једно од најзначајнијих хришћанских средишта Балкана, чврсто учврсти апостолско предање Цркве. Пошто је богоугодно окончао своје пастирско служење, упокојио се у миру и убројан је међу светитеље који сведоче о непосредној вези ране Цркве са самим апостолима.
Празновање
Празнује се 6. април по новом календару (24. март по старом).