Житије
Свети Иринеј Бачки поштује се као светитељ везан за бачку област у данашњој Војводини — крај који је вековима био једно од најзначајнијих средишта српског православља северно од Саве и Дунава, са низом манастира и епархијских седишта која су, упркос честим сменама власти (угарске, аустријске, аустроугарске), сачувала континуитет православне вере и српског црквеног идентитета на том простору.
Бачка епархија, чије је седиште вековима у Новом Саду, била је поприште бројних верских и националних искушења — од притисака на унијаћење у време Хабзбуршке монархије, преко борбе за очување ћирилице и црквенословенског богослужења, до страдања свештенства и народа у ратним периодима XX века. Светитељи везани за ово поднебље, чак и када су детаљи њиховог живота скромно сачувани, представљају део ширег сведочанства о истрајности православне вере на северним границама српског народа, где је та вера често била и питање националног опстанка, не само личне побожности.
Црква Светог Иринеја убраја међу сведоке и поштоваоце православне вере овога краја, чије је дело и пример остало забележено у молитвеном сећању локалне пастве, преношено усменим предањем и богослужбеним помињањем кроз генерације, и поред тога што опширније писано житије о њему није сачувано до наших дана. Верници му се и данас обраћају као заступнику пред Богом, посебно у самој бачкој области где је његов култ највише укорењен.
Црква га поштује као светитеља и молитвеника тога краја, уздајући се у његово заступништво пред Богом за сав православни народ Бачке. Његово помињање у црквеном календару чува свест да светост није везана само за велика духовна средишта него ниче свуда где људи веру живе доследно, и у срединама у којима је та доследност тражила више храбрости него другде.
Празновање
Празнује се 6. април по новом календару (24. март по старом).