Žitije
Sveta Nedelja, na grčkom Kyriaki što znači „Gospodnjaˮ ili „ona koja pripada Gospoduˮ, rodila se u trećem veku u Nikomediji u Bitiniji (danas Izmit u Turskoj). Njeno ime nije slučajno — rodila se na dan Gospodnji, u nedelju, pa su je pobožni hrišćanski roditelji Dorotej i Evikija nazvali imenom koje u sebi nosi samu suštinu prvog dana sedmice. Taj dan od tada je njen dan, dan njene svetlosti i njene slave.
Roditelji male Kyriaki bili su gorljivi hrišćani, i vaspitali su kćer u strogoj hrišćanskoj pobožnosti. Od ranog detinjstva Nedelja je pokazivala izvanrednu bogoljubivost — mnogo se molila, postila strogo i klonila se svakog društva koje bi je odvlačilo od duhovnih stvari. Posvetila se Hristu kao nevinoj devici i od svog najranijeg mlolaštva živela je asketski, poput monahinje u svetu. Bila je neobično lepa, ali je tu lepotu smatrala Božjim darom koji treba zaštititi čistoćom srca i tela.
Kada su počeli progoni hrišćana pod carem Dioklecijanom — jedna od najbrutalnijih epoha u istoriji hrišćanskog mučeništva — mlada Nedelja nije pokušala da se sakrije ili pobegne. Uhvaćena i dovedena pred namesnika Diodora, jasno je ispovjedila svoju veru. Diodor, fasciniran njenom lepotom, pokušao je najpre da je nagovori na brak sa sobom ili nekom od plemenitih pagana, verujući da će ženska sujeta i materijalne ponude prevagnuti. Nedelja je odbila sve, izjavivši da je njen jedini zaručnik Hristos.
Tada su počele muke, strahovite i dugotrajne za devojku njenih godina. Bila je bičevana, stavljana u razužarenu peć ali nije izgorela, bacana u kotao sa kipućim uljem ali je ostala nepovređena. Svaki put kada su mučitelji mislili da je slomili, Nedelja bi ustala ojačana nevidljivom silom. Ovi događaji, po predanju, priveli su mnoge posmatrače hrišćanstvu, jer su u njenoj nepazenosti na muke videli božansko delovanje.
Nakon višekratnih mučenja, sveta Nedelja je odsečena mačem u gradu Nikomediji, 7. jula, oko 290. godine, u dvadeset prvoj godini života. Ono što je u životu primila kao ime — Gospodnjaˮ — to je u smrt potvrdila celim svojim bićem.
U Srbiji je sveta Nedelja naročito omiljena u Šumadiji i centralnoj Srbiji. Njen praznik — Nedeljdan — jedna je od rasprostranjenijih krsnih slava, a domaćini koji je slave imaju posebnu predanost prema ovoj mučenici. Njeno ime nosi u sebi nedelju — dan odmora i bogosluženja — pa se u narodu osećalo kao posebno blagosloveno. Manastiri i crkve posvećene svetoj Nedelji rasuti su po srpskim krajevima, a njeno ime i danas nosi mnoštvo žena koje su kršene na nedelju.
Tropar (glas 4)
Jagnjencem neporočnim nazvala te je Crkva, devičanska Kyriaki, jer si za Jagnje Božje dušu položila; od ognjevite peći i od mačeva si oslobođena blagodaću Hristovom, i mučenički venac si primila. Moli se Njemu da spase duše naše.
Kondak (glas 2)
Roda plemenitoga si procvetala, sveta Nedelja, i krvlju mučeničkom si procvala, nevesto Hristova netruležna; u nedeljni dan si se rodila i u mučeništvu si skončala, slavno i ugodno Hristu. Moli se Njemu za duše naše.
O slavi
Nedeljdan je krsna slava kojom se porodice dovode u vezu sa Gospodnjim danom — nedeljom — kroz zaštitu svete mučenice Kyriaki. Posebno je rasprostranjena u Šumadiji, Pomoravju i centralnoj Srbiji, gde se ovaj praznik slavi s naročitom svečanošću i porodičnom predanošću. Prema julijanskom kalendaru, svetačev dan pada 7. jula, što po gregorijanskom odgovara 20. julu.
Slavska trpeza za Nedeljdan uglavnom je mrsna jer praznik pada u letnje vreme, izvan posnih perioda. Na sto obavezno dolaze slavski kolač i slavsko žito — koljivo — koji su srce svakog pravoslavnog slavlja. Domaćini često pripremaju i pečeno meso, najčešće jagnje ili tele, a posebne meze i kolači ukrašavaju slavsku sofru. Cveće i zelje kite dom, a kuća je otvorena za sve goste, jer srpska slava ne poznaje zatvorena vrata.
U narodu postoji posebna nežnost prema ovoj mučenici — žene koje nose ime Neđa, Nedelja ili Kira slave je kao svoju imendan-slavu. Porodice koje nose Nedeljdan prenose ga s kolena na koleno s osećanjem da ih sveta Nedelja lično čuva i pazi, upravo onako kako je i ona sama bila čuvana Božjom rukom usred najtežih muka.