Житије
Света првомученица и равноапостолна Текла живела је у првом веку у малоазијском граду Иконији. Била је млада девојка из угледне и имућне незнабожачке породице, већ заручена и спремна за удају по вољи своје мајке, али када је, седећи крај прозора своје куће три дана и три ноћи без престанка, слушала проповед светог апостола Павла о Христу и о вредности девичанске чистоте посвећене Богу, сва се запалила неочекиваном и неодољивом љубављу према тој новој вери. Оставивши, на велико запрепашћење и гнев своје породице и одбаченог заручника, сав дотадашњи земаљски живот и планирану удају, посветила се Христу и пошла за апостолом Павлом на његовим даљим путовањима, поставши његова ревносна ученица и сарадница у проповедању јеванђеља, прва жена за коју предање бележи такву улогу.
Због те вере, која је у очима њене породице и града представљала неопростиву срамоту и непослушност, била је изложена многим тешким искушењима и претњама смрћу: прво је од стране сопствене мајке била предана властима да буде спаљена на ломачи у Иконији, а потом је, када је побегла и придружила се Павлу у Антиохији, поново осуђена и бачена пред изгладнеле звери на јавном борилишту. Али ју је Господ сваки пут чудесно избављао од извесне смрти — ватра је није дотакла, а звери су јој, уместо да је растргну, кротко лизале ноге — те су многи очевици, гледајући та поновљена чуда, сами поверовали у Христа. Због те улоге прве жене која је јавно пропатила и била спремна да умре за веру, назива се првомученицом међу женама, а због своје касније неуморне проповедничке делатности и равноапостолном, равном самим апостолима по ревности.
Остатак дугог живота провела је у строгом подвигу и неуморној проповеди, посебно у околини града Селеукије у Исаврији где се настанила у пећини, приводећи својим речима и примером многе друге душе ка спасењу, а по предању је чак и сама, попут апостола, исцељивала болесне молитвом, што је изазивало завист локалних незнабожачких лекара. У дубокој старости повукла се у још већу осаму у брдима, где се, по предању, чудесно сакрила од последњих гонитеља у самој стени која се пред њом отворила, и тамо се упокојила у миру. Црква је поштује као прву међу свим мученицама и трајан узор девичанске чистоте, апостолске ревности и непоколебиве вере.
Празновање
Празнује се 7. октобра по новом календару.