Житије
Свети Григорије родио се средином шестог века у граду Акраганту на острву Сицилији, у побожној хришћанској породици, и био је касније епископ управо тог свог родног града. Од младости је заволео побожан и подвижнички живот, те је, незадовољан само локалним образовањем, отпутовао на дуго ходочасничко путовање по светим местима Истока — боравио је у Антиохији, Јерусалиму и другим местима, проводећи време у манастирима где је стицао духовну мудрост, упознавао искусне подвижнике и продубљивао познавање Светог писма далеко изван онога што би могао научити код куће. Боравио је једно време и у самом Цариграду и Риму, где је стекао углед и познанства међу утицајним црквеним људима свога доба.
Због те изузетне учености стечене дугим путовањима и дубоке личне врлине, по повратку у родни крај изабран је за епископа Акраганта. Као архипастир, ревносно се старао о своме стаду, проповедао је реч Божју са великим даром речитости стеченим на Истоку и марљиво тумачио Свето писмо, оставивши за собом и писмена тумачења која су кружила међу каснијим читаоцима. Предање његовог опширног житија казује да је, управо због свог угледа и утицаја који је изазивао завист код појединих црквених и световних супарника, био неправедно оклеветан за тешке моралне преступе које никада није починио, те је због те клевете извесно време страдао, био лишен епископске службе и слободе, па чак одведен и пред суд у самом Риму.
Бог је на крају, после дугог и мучног процеса, обелоданио потпуну невиност светог Григорија, разоткривши лажне сведоке који су га оклеветали, те се он, са пуном чашћу и оправдањем, вратио на своју акрагантску катедру, где је провео остатак живота у преданом служењу Цркви, непрекидној молитви и поуци својих верних, не гајећи никакву горчину према онима који су га лажно оптужили. Упокојио се у миру у дубокој старости. Црква га поштује као мудрог јерарха и стрпљивог носиоца неправедне клевете, који је истрајао у вери кроз неправду и на крају био потпуно оправдан.
Празновање
Празнује се 6. децембар по новом календару.