Житије
Свети Амфилохије родио се око 340. године, вероватно у Кападокији или оближњој Диокисарији, и живео је у четвртом веку, бивајући касније епископ града Иконије у Малој Азији. У младости се, после солидног образовања у реторици, бавио успешном адвокатском каријером у Цариграду, али је, чезнући за дубљим смислом и Богом, оставио световни посао и повукао се у родни крај, у осаму и подвиг, провевши неколико година у тихом монашком животу пре него што је црквени позив променио његов пут.
Против сопствене воље и уз велико лично оклевање, био је 373. године изабран и постављен за епископа Иконије, на директан подстицај свог рођака и блиског пријатеља светог Григорија Богослова. Као архијереј, своје стадо је водио са ретком мудрошћу, горљивом ревношћу и истински очинском љубављу. Био је изузетно близак пријатељ и саборац светог Василија Великог, са којим је водио опсежну преписку и са којим је делио исти богословски правац одбране православља, као и сарадник других великих кападокијских отаца свога времена, заједно са којима је бранио истину вере против распрострањених јереси.
Смело је устао против пнеуматомаха, јеретика који су хулили на Духа Светога поричући Његово пуно божанство и једнакост са Оцем и Сином, те је управо на његову молбу свети Василије Велики написао своје чувено дело „О Светом Духу”, посвећено баш њему. Својом проповедју и писменим деловањем утврђивао је вернике своје епархије у пуном православном учењу о Светој Тројици. Учествовао је 381. године и на Другом васељенском сабору у Цариграду, на коме је коначно формулисано и утврђено учење о Светом Духу које је сам тако ревносно бранио. Оставио је Цркви и вредне поуке и проповеди које сведоче о његовој богонадахнутој мудрости. Проживевши живот у подвигу, дубоком пријатељству са великим савременицима и преданој пастирској бризи, упокојио се у миру крајем четвртог века. Црква га поштује као светог јерарха и стуба православља у одбрани божанства Светог Духа.
Празновање
Празнује се 6. децембар по новом календару.