Žitije
Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov bio je sin ribolova Zevedeja i Salome, brat apostola Jakova Zevedejevog. Rođen je u Betsaidi pored Galilejskog jezera. Još kao mlad učenik Jovana Krstitelja čuo je reči: „Evo Jagnjeta Božijeg” — i odmah je krenuo za Hristom. Zajedno sa bratom Jakovom i Petrom bio je posebno blizak Gospodu: svaka tri bila su jedini posvedočila Hristovo Preobraženje na Tavoru i Njegovu molitvu u Getsimanu.
Jovan je „učenik kojeg je Isus ljubio” — tako ga naziva samo njegovo Jevanđelje, u kojemu on nikad ne navodi sopstveno ime. Za vreme raspetija jedini od apostola stajao je pod krstom zajedno sa Bogorodicom i ženama-mironosicama. Hristos sa krsta predao mu je Svoju Majku rečima: „Evo ti matere!” i Bogorodici: „Evo ti sina!” Od tog časa Jovan je Prečistu primio u svoju kuću i čuvao je do njenog Uspenja.
Posle Pedesetnice Jovan je delovao u Jeruzalemu, a zatim u Maloj Aziji, gde je oformio Crkvu u Efesu kao prestolnici. Za vreme cara Domicijana bio je odveden u Rim i bačen u ključalu ulje, no izašao je neoštećen. Zatim je prognan na ostrvo Patmos, gde mu je Bog u viđenju otkrio apokaliptične tajne — te je tu napisao Otkrivenje Jovana Bogoslova. Na Patmosu i u Efesu napisao je i Jevanđelje i tri Poslanice.
Jovan je jedini od dvanaest apostola koji nije mučenički stradao. Upokojio se u dubokoj starosti u Efesu, verovatno početkom drugog veka. Predanje kaže da su ga učenici sahranili živog po sopstvenoj volji, a da je grob posle bio prazan — samo je mirišljav prah ostao. Drugi predak kaže da se svake godine 8. maja iz groba dizao mirisni prah (mana) koji je isceljivo delovao na bolesnike — po tome se ovaj praznik i slavi.
Kao jevanđelist, Jovan je zapisao najdublje reči o Hristovom Bogosinovstvu: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.” Nazvan je Bogoslovom jer je u Jevanđelju i Poslanicama otišao najdalje u saznanju Božanstva, a posebno je razvio nauk o ljubavi: „Bog je ljubav, i ko ostaje u ljubavi, u Bogu ostaje, i Bog u njemu ostaje.”
Tropar (glas 2)
Apostole Hristov vozljublenni, pritekni ko Gospodu i ispros nam otpuštenie grehov: priemlet tja poklanjajuščasja, iže padša na persi prijat tja. Prosi emu, Bogoslov, i preslavnomu, i da otpustit nam mrak i zlobu grehov naših, moljase nam si.
Kondak (glas 2)
Veličiju tvojeju kto dostojno vospojit; blistaja bo čudesi i točja besed, jestestvo prehodiši ума. Vzletaješi nа visotu bogoslovskuju i Troici svidetelstvuješi, prokажuješi Sveta svetu i naučaješi klanjatisja jedinom Vladyce.
O slavi
Jovanjdan — proslava Svetog Jovana Bogoslova — slavi se 8. maja po julijanskom (21. maja po novom) kalendaru. U srpskim porodicama ova slava je poznata i kao Jovandan ili Jovan Bogoslov, i predstavlja jednu od primerenijih prolećnih slava. Slavski sto u maju mesecu već nije vezan strogim postom, te domaćini mogu da posluže raznovrsnija jela, od jagnjetine do raznih vrsta kolača.
Centralni deo slave čini slavski kolač koji se seče uz himnu i jutarnje molitve, kao i slavsko žito — koljivo — koje simbolizuje vaskrsenje i večni život, što je posebno prikladna asocijacija na apostola koji nije okusio telesnu smrt. Domaćini slave primaju goste tokom celog dana, a u nekim krajevima Srbije i Crne Gore zadržao se običaj nošenja slavske sveće u crkvu na liturgiju.
Sveti Jovan Bogoslov je zaštitnik teologa, pisaca, štampe i knjige — u nekim pravoslavnim sredinama krase ga ikonama u bibliotekama i školskim učionicama. Njegova poruka o ljubavi kao srži hrišćanskog života čini ga posebno bliskim svima koji traže dublje razumevanje vere. Drugi jovanjski praznik pada 26. septembra (Preminuće Jovana Bogoslova), koji se u nekim porodicama slavi kao letnja slava.