Житије
Свети Михаило био је први митрополит кијевски и један од светитеља који су положили сам темељ хришћанству у руској земљи. Живео је у десетом веку и, по предању, дошао је у Кијев из Цариграда, послат од цариградског патријарха, управо у време када је свети кнез Владимир 988. године примио крштење и донео историјску одлуку да свој народ поведе ка Христу, напустивши дотадашње словенско многобоштво.
Као ревностан архијереј у тој преломној епохи, свети Михаило је крстио мноштво народа у водама Дњепра и других река — масовна крштења која су обележила почетак хришћанске Русије — рушио је старе идоле Перуна и других словенских божанстава и на њиховим местима подизао прве дрвене храмове истинитоме Богу. Са великом мудрошћу и, што је било посебно важно, са кротошћу и стрпљењем, проповедао је јеванђеље људима који су донедавно живели у незнабожачкој тами и за које је нова вера била потпуно непозната, стрпљиво их поучавајући основама вере и хришћанског живота уместо да их само присиљава.
Неуморно се трудио око уређења младе и тек настале Цркве: постављао је прве свештенике, доводио грчке и бугарске свештенослужитеље који су знали словенски језик, утврђивао поредак богослужења и, по предању, оснивао прве школе у којима су се припремали будући домаћи свештеници. Проповедао је, по предању, и изван Кијева, све до Новгорода и других крајева. Својом благошћу и личним примером светог живота стекао је искрену љубав народа и допринео да семе вере, једном посејано у том драматичном тренутку, донесе обилан плод кроз наредне векове руског православља. Упокојио се после многих апостолских трудова 992. године, а Црква га поштује као првог светитеља на кијевској катедри и просветитеља рускога народа.
Празновање
Празнује се 13. октобра по новом календару.