Житије
Свети свештеномученик Григорије, просветитељ Јерменије, живео је на прелазу из трећег у четврти век. Потицао је из угледне јерменске властелинске породице, али је, по предању, његов отац био умешан у убиство тадашњег јерменског цара, због чега је мали Григорије, да би био спасен од одмазде, однесен у Кесарију Кападокијску, где је одгојен као хришћанин и тако, кроз породичну трагедију, упознао веру којој ће посветити цео живот и којој је остао веран по повратку у претежно незнабожачку Јерменију.
Када је одрастао и вратио се у домовину, ступио је у службу цара Тиридата ИИИ, сина убијеног владара. Када је цар сазнао ко је заправо Григорије и, уз то, да је хришћанин који одбија да учествује у обредима пред идолима, подвргао га је страшним мукама и напослетку га бацио у дубоку јаму пуну змија и отровница, где је, по предању, свети Григорије провео невероватних тринаест или четрнаест година, чудесно одржан у животу храном коју му је тајно спуштала једна побожна удовица.
Када је цар Тиридат, после суровог погубљења свете Рипсимије и њених дружбеница, био погођен тешком болешћу и, по предању, лудилом у коме се понашао као дивља свиња, његова сестра је, на основу виђења, наредила да се Григорије извуче из јаме — и он је молитвом чудесно исцелио цара од те болести. Потресен тим чудом, цар Тиридат је примио крштење заједно са целим својим двором и прогласио хришћанство вером читаве државе око 301. године, чиме је Јерменија, заслугом светог Григорија, постала прва земља у историји која је хришћанство прихватила као званичну веру целога народа, више од деценије пре Миланског едикта. Постављен за првог поглавара (католикоса) Јерменске цркве, неуморно је крстио народ, рушио поганске храмове и на њиховим местима подизао цркве истинитоме Богу. Под старост се, испунивши своју мисију, добровољно повукао у планинску осаму ради молитве и подвига, где се и упокојио. Црква га поштује као равноапостолног просветитеља јерменског народа и свештеномученика.
Празновање
Празнује се 13. октобра по новом календару.