Житије
Свети Модест, патријарх јерусалимски, живео је у првој половини ВИИ века, у време када је Света земља доживела једну од највећих катастрофа у својој хришћанској историји. Године 614. персијски цар Хозроје ИИ освојио је Јерусалим, опљачкао и спалио већину светих хришћанских храмова — укључујући и храм Васкрсења Христовог (Храм Гроба Господњег), сазидан три века раније по налогу цара Константина Великог и његове мајке свете Јелене — и однео у ропство део Часног Крста Господњег, најсветију хришћанску реликвију.
Модест је у то време био игуман манастира Светог Теодосија близу Јерусалима, и када је јерусалимски патријарх Захарија одведен у персијско ропство заједно са мноштвом хришћана, Модест је преузео бригу о осиромашеној и разореној Цркви као њен привремени управитељ, а потом, по повратку хришћанске власти и ослобођењу Јерусалима од стране византијског цара Ираклија 629. године, изабран је за патријарха.
Као патријарх, Модест се свом душом посветио обнови разорених светиња — сопственим средствима и уз помоћ верних из читавог хришћанског света обновио је Храм Васкрсења и многе друге храмове и манастире порушене у персијској најезди, враћајући Јерусалиму његов некадашњи сјај хришћанског средишта. Његов труд и упорност у обнови светиња усред разарања и сиромаштва послератног периода остали су запамћени као пример пастирске бриге која не одустаје ни пред најтежим околностима.
У народној православној традицији, посебно код Срба, Свети Модест се временом почео призивати и као заштитник стоке и усева од болести и невремена — обичај који, иако није директно везан за историјске податке о његовом животу, сведочи о дубоком поштовању које је овај светитељ вековима уживао у народној побожности.
Празновање
Празнује се 31. децембар по новом календару (18. децембар по старом).