Житије
Свети мученик Севастијан (Себастијан) био је римски официр, капетан царске преторијанске гарде, који је крајем ИИИ и почетком ИВ века, у време царева Диоклецијана и Максимијана, тајно исповедао хришћанску веру док је јавно обављао високу војну дужност на самом царском двору. Искористивши свој положај и слободу кретања, Севастијан је непрестано посећивао хришћане бачене у римске тамнице због вере, храбрећи их да истрају у мучеништву и тешећи их у најтежим тренуцима, све док његова тајна вера није откривена.
Када је цар Диоклецијан сазнао да је један од његових највернијих официра заправо хришћанин који је годинама помагао прогоњенима, осетио се двоструко изданим. Наредио је да Севастијан буде изведен ван града, везан за стуб и избоден стрелама нумидијских стрелаца, остављен да тако умре. Према познатом предању које је вековима надахњивало хришћанску уметност — Севастијан прободено стрелама тело постало је један од најчешћих иконографских и сликарских мотива западне уметности — није од тога преминуо, већ га је пронашла и излечила побожна удовица по имену Ирина, која је дошла да сахрани његово тело и затекла га још живог.
Опоравивши се, Севастијан се, уместо да се сакрије, поново појавио пред царем Диоклецијаном, отворено му пребацујући окрутност према хришћанима и поново јавно исповедајући своју веру — чин који је цара толико разјарио да је овог пута наредио да Севастијан буде пребијен тољагама до смрти, а тело бачено у велики римски канализациони одвод (Цлоаца Maxima), како хришћани не би могли да му одају почаст сахраном. Према предању, тело му је ипак пронађено по знамењу које му се јавило у сну једној побожној жени, и достојно сахрањено у римским катакомбама које данас носе његово име.
Због свог војничког порекла и двоструког страдања, Свети Севастијан се од давнина поштује као посебан заштитник војника, као и, у каснијој западној традицији, заштитник од куге и епидемија.
Празновање
Празнује се 31. децембар по новом календару (18. децембар по старом).