Житије
Свети Петар (Зимоњић), митрополит дабробосански, рођен је 1866. године у Херцеговини. Замонашио се рано и прошао је пут црквеног образовања пре него што је постао један од најугледнијих српских архијереја у Босни и Херцеговини, где је дуги низ деценија, као епископ а потом митрополит дабробосански са седиштем у Сарајеву, водио бригу о бројној и раштрканој српској православној пастви тог краја.
Када је 1941. године, после немачке окупације Југославије, успостављена Независна Држава Хрватска под усташком влашћу, српско православно становништво Босне и Херцеговине било је изложено систематском прогону — затварању, протеривању, присилном покрштавању и масовним убиствима. Као поглавар Српске православне цркве у том подручју, митрополит Петар је, упркос личној опасности, остао уз своју паству, одбијајући да напусти Сарајево и своје свештенство и вернике у најтежем тренутку.
Усташке власти су га ухапсиле 1941. године и, после злостављања и понижења, одвеле у логор Јасеновац — један од најозлоглашенијих логора смрти Другог светског рата у Европи, где је страдало на десетине хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашиста. У логору је митрополит Петар, већ у позним годинама, подвргнут суровом злостављању и тешким условима, од којих је 1941. године мученички преминуо.
Српска православна црква га, заједно са многим другим свештеницима, монасима и верницима страдалим у истом периоду, поштује као светог свештеномученика XX века — сведока вере у једном од најмрачнијих поглавља новије српске историје, када је мучеништво за веру и народ поново, после много векова, постало стварност православних хришћана на овим просторима.
Празновање
Празнује се 17. септембар по новом календару, у саборном помињању новомученика Јасеновачких и других страдалника Другог светског рата.