Žitije
Sveti Stefan Prvomučenik i Arhiđakon bio je jedan od sedam prvih đakona koje su apostoli izabrali kratko vreme posle Hristovog Vaznesenja. Apostoli su, zauzeti propovedanjem, osetili potrebu da izaberu pouzdane pomoćnike koji će se starati o siromašnima i udovicama u jerusalimskoj zajednici. Stefan je među sedmoricom bio istaknut po izuzetnoj veri, mudrosti i Svetom Duhu koji je u njemu delovao.
Kao đakon, Stefan nije samo organizovao materijalnu brigu o siromašnima — sveto Pismo svedoči da je činio „velika čudesa i znake u narodu” i da niko nije mogao da odoli mudrosti i Duhu kojim je govorio. Suprotstavljali su mu se učeni rabini iz različitih sinagoga, ali su uvek ostajali bez odgovora pred Stefanovom bogonasutom rečitošću.
Protivnici su na kraju pribegii lažnom svedočanstvu, optužujući Stefana da je govorio hulu na Mojsija i Boga. Odveden je pred Sinedrijum — vrhovni jevrejski sud — i optužen da je govorio protiv Hrama i Zakona. Lica Stefanovo zasvetlelo se pred Sinedrionom kao lice anđelovo, svedoči Sveto Pismo.
Stefan je tada izgovorio dugačak govor (Dela apostolska, glava 7) — jedno od najlepših teoloških govora u Novom zavetu — u kom je prošao kroz celokupnu istoriju spasenja od Avrama do Hrista, pokazujući kako su Izrailjci uvek iznova odbijali Božje poslanike. Na kraju je opomenuo sud rečima: „Vi uvek odolijevate Duhu Svetom.” Ove reči su razjarile Sinedrijum do krajnosti.
U sudbonosnom trenutku Stefan je uzdigao oči ka nebu i ugledao „slavu Božju i Isusa koji stoji s desne Ocu” — i to je izgovorio naglas. Masa je tada počela da viče, začepila je uši, pa su ga izgnali iz grada i počeli kamenjem gađati. Stefan je, kleknuvši na kolena, usred kamenovanja glasno molio: „Gospode Isuse, primi duh moj” i „Gospode, ne primi im u greh ovaj.” Zatim je, kao što Sveto Pismo kaže, „zaspao.” Ove su mu reči jedna od najdirljivijih scena Novog zaveta — prvomučenik se na kraju ugleda u samog Hrista koji je na krstu molio za svoje krvnike.
Među onima koji su stajali i čuvali ogrtače kamenilaca bio je i mladi farisej Savle — budući apostol Pavle.
Tropar (glas 4)
Venac carstva od ruke Gospoda ti se, sveti Stefane, udostoji, jer si savladao protivnike i pokonfundirao klevetnike koji su kao kamene kite na tebe bacali. Ali si gledao Hrista koji stoji s desne Ocu, i molio si se za sve koji te napadahu. Moli se i sada za spasenje duša naših.
Kondak (glas 3)
Vladika juče dođe k nama pltiom, a sluga danas iz tela odlazi. Juče car se rodi u telu, a danas sluga kamenovanjem venčava se. Toga radi i savršeni prvomučenik Stefan, premudri, Hristu Bogu viče: Gospode, ne primi im u greh ovaj.
O slavi
Stefandan se slavi 9. januara po novom kalendaru, samo dva dana posle Božića (7. januara). Ova blizina Božiću daje Stefandanu poseban karakter — praznik pada u samom srcu božićnih svečanosti, dok domaćinstva još nisu rasprela prazničnu atmosferu.
Budući da je Stefandan mrsni dan — Božićni post je završen Badnjakom i Božićem, a nova posna perioda još nije počela — slavska trpeza je bogata mrsnim jelima. Priprema se pečenica, čorbe, sarme, gibanice i pite, a slavski kolač i žito ne izostaju. Mnogi domaćini iskoriste ovu slavu da poslužuju ostatke božićne trpeze, pa je Stefandan često slava obilja i toplog porodičnog slavlja.
Blizina Božića čini da Stefandan u nekim porodicama ima karakter „Male Božićne slave” — gosti koji nisu uspeli da dođu na Božić često svrate na Stefandan, pa je kuća živa od porodičnih poseta. Deca su još na zimskom raspustu, a ceo januarski period nosi radosno raspoloženje prvih dana nove godine i nastavka Hrlistovog Roždestva. Ova slava je posebno omiljena u porodicama u kojima ima članova sa imenom Stefan ili Stevana.