Увод
Јовањдан је крсна слава посвећена Светом Јовану Крститељу — једном од највећих пророка у хришћанској традицији и особи која је крштавањем у Јордану припремила пут за Христов јавни наступ. Ова слава спада међу распрострањеније у Србији, а њени славари носе име Јован — или његову народну варијанту Иван — које је једна од најчешћих мушких личних именā на Балкану.
Посебност Јовањдана лежи у томе што Свети Јован Крститељ има више празника током године, што понекад изазива недоумице чак и код самих славара. Познавање ових датума и разумевање о коме се тачно ради — да се не помеша са Јованом Богословом, сасвим другим свецем — основа је за смислено и аутентично прослављање ове крсне славе.
Када се слави
Свети Јован Крститељ части се кроз неколико празника у православном календару. Најважнији за славаре су:
Сабор Светог Јована Крститеља — 7. јануара по јулијанском (20. јануара по грегоријанском). Ово је дан непосредно после Богојављења (Крстовдана), и управо овај датум слави огромна већина породица чија је крсна слава Јовањдан. Литургијско објашњење је једноставно: дан после великог празника Крстовдана посвећује се ономе ко је Христа крстио — Јовану.
Рождество Јована Крститеља — 24. јуна по јулијанском (7. јула по грегоријанском). Овај празник обележава рођење Јована Крститеља, шест месеци пре Христовог Рождества. Неке породице славе овај датум као своју крсну славу, посебно у одређеним крајевима Србије и Црне Горе.
Усековање главе Јована Крститеља — 29. августа по јулијанском (11. септембра по грегоријанском). Овај празник је строг посни дан и ретко се користи као термин славе.
За славаре који нису сигурни који датум славе, препорука је да погледају у црквеној матицној књизи, питају најстаријег члана породице или консултују парохијског свештеника.
Историја и традиција
Свети Јован Крститељ роден је у Јудадиним брдима, у породици старог свештеника Захарије и Јелисавете, која је била сестрична Пресвете Богородице. Његово зачеће и рађање били су чудесни — Захарија и Јелисавета били су у дубокој старости и без деце када им је арханђел Гаврило навестио да ће добити сина који ће бити испуњен Светим Духом од мајчине утробе (Лука 1, 15).
Јован је од раног младалаштва живео аскетским животом у јудејској пустињи — облачио се у камиљин огртач, хранио се скакавцима и дивљим медом. Био је последњи у дугом низу старозаветних пророка, а истовремено први који је непосредно указао на Христа: “Ево Јагњета Божијега који узима грехе света” (Јован 1, 29).
Јованова проповед на обали Јордана привукла је народ из целе Јудеје и Јерусалима. Позивао је на покајање и крстио у води као знак унутрашње обнове. Када је Исус Назаретски дошао да се крсти, Јован је настојао да Га задржи, говорећи: “Ја треба да се крстим од Тебе, а Ти долазиш к мени?” На то је Христос одговорио да тако треба да буде, и Јован Га је крстио у Јордану. Том приликом Дух Свети сишао је на Христа у лику голуба, и Глас с неба рекао: “Ово је Син мој љубазни у коме је моје задовољство” (Матеј 3, 13-17). Овај догађај обележава се празником Богојављења, а Јован Крститељ је у том тренутку био кључни посредник.
Јованов живот завршио се трагично. Херод Антипа, тетрарх Галилеје, венчао се за Иродијаду — бившу жену свог брата. Јован је јавно осудио ову везу као прељубу, што је Иродијаду жестоко разгневило. Херод га је затворио у тврђаву Махерус, али га се бојао јер је народ сматрао Јована пророком. На прослави Иродовог рођендана, кћи Иродијадина Салома заиграла је и толико обрадовала Ирода да је он обећао да ће јој дати шта год затражи. На наговор мајке, Салома је затражила главу Јована Крститеља на пладњу. Херод се жалостио, али је из страха од заклетве наредио смакнуће (Матеј 14, 1-12).
Јован је тако мученички завршио живот, а црква га части насловом Претече — онога који претходи Христу — и Крститеља. Срета му се и назив Продромос на грчком, што значи онај који трчи испред. У српској народној традицији, Јован Крститељ заузима високо место — поштује се као моћни заговорник пред Богом и заштитник оних који носе његово име.
Народно име Иван потиче од латинског Иоханнес, које је пак преузето из грчког Иоаннес, а ово из хебрејског Yohanan — што значи “Бог је милостив”. У Војводини и деловима северне Србије под аустро-угарским утицајем, празник се понекад назива Свети Иван или Ивандан, док је у централној и јужној Србији уобичајено Јовањдан.
Славски сто — шта се припрема
Јануарски Јовањдан пада у мрсно време — одмах после Богојављења, када су сви постови привремено окончани. То домаћинима даје слободу да припреме богату трпезу без ограничења.
Обавезни елементи славског стола су:
- Славски колач — украшен верским симболима, спреман за ломљење
- Жито (кољиво) — кувана пшеница са медом, шећером и орасима
Пошто јануар доноси хладна зимска јутра и дане, славска трпеза Јовањдана типично укључује топла и издашна јела:
- Чорба (телећа, пилећа или рибља — у зависности од традиције домаћинства)
- Пасуљ са сувим месом или кобасицама — класично зимско јело
- Печеница (свињска) или печено јагње
- Сарме у киселом купусу са мешаним месом
- Домаћи колачи: кифлице, ванилице, туфахије
У домаћинствима с војвођанским коренима, на столу се често појављују и гулаш, паприкаш или пуњене паприке — утицај мађарске и аустријске кухиње који се органски упио у славску традицију тих крајева.
Славска литургија и обреди
На дан Сабора Светог Јована Крститеља (20. јануара), у свим православним црквама у Србији служи се свечана Литургија. Пошто је ово дан тик после Богојављења, у црквама су још видљиви украси и свечана атмосфера везана за велики празник крстовданског славља.
Домаћин који слави Јовањдан треба да:
- Присуствује јутарњој Литургији и по могућности се причести
- Пре или после Литургије донесе славски колач свештенику на благослов
- Позове свештеника у кућу на освећење дома и ломљење колача
Редослед обреда у кући:
- Кадење дома тамјаном
- Молитва Светом Јовану Крститељу
- Ломљење славског колача уз песму “Ој Јоване, свети претече…”
- Благосиљање жита
- Славска наздравица
Славска свећа или кандило пред иконом Светог Јована Крститеља пали се ујутро и гори током целог дана. Икона се украшава босиљком или зимзеленом гранчицом.
Припрема славе — корак по корак
Недељу дана раније:
- Наручити или планирати прављење славског колача
- Контактирати свештеника и договорити посету или благослов колача
- Позвати госте и обавестити их о оквирном времену ручка
- Набавити намирнице, посебно пасуљ, месо за сарме и печеницу
Дан пре славе:
- Скувати жито и оставити да се охлади
- Ставити пасуљ да се намака и кувати га насутрадан рано
- Направити сарме и оставити их на хладном
- Почети са маринирањем меса за печеницу
На дан славе:
- Рано устати — Литургија почиње око 9х у већини парохија
- По доласку кући примити свештеника и обавити обред
- Сервирати доручак гостима који рано дођу
- Ручак у подне или рано поподне
- Ломљење колача пре првог залогаја
Практични савети:
- Зимски период захтева топла јела — пасуљ и чорба су увек захвални избор
- Пошто јануар долази после низа празника (Божић, Нова година, Васиљевдан), гости могу бити уморни — кратка али топла прослава понекад је боља од раскошног славља
- Ако слава пада на радни дан, размотрите преславу викенд пре или после
Честитање и посета
Гости који долазе на Јовањдан носе уобичајене славске дарове: боцу вина или ракије, колач, цвеће. Честитање:
“Срећна слава!” “На многа лета, домаћине!” “Свети Јован да те чува!”
Домаћин одговара: “Хвала ти, и теби од Бога здравље и срећа.”
У војвођанским породицама које кажу Иван уместо Јован, честитање је идентично по садржају, али се понекад чује и: “Сретан имендан!” — посебно код млађих генерација које празник доживљавају и као имендан свих Јована и Ивана.
Важно је напоменути: на Јовањдан (20. јануара) имендан имају сви који носе име Јован, Иван, Јована, Ивана, Вања и њхове варијанте. Слава и имендан се тако подударају, што овом дану даје посебну приватну радост за породице у којима славар и носач славског имена јесу иста особа — што је чест случај јер су породице склоне да први син носи име претка који је увео славу.