Историјат
Рождество Христово — Божић — прославља рођење Господа Исуса Христа у Витлејему Јудејском. Јеванђеља по Луки и Матеји описују: Марија и Јосиф нашли су смештај у стаји, где се родио Спаситељ и положен у јасле. Анђели навестише радосну вест пастирима, а источни мудраци (волхви) пратили су звезду до места рођења. Васионски значај тога тренутка је Оваплоћење Сина Божијег — Бог постаде Човек да би Човек могао постати причасник Божанске природе.
Пазник Рождества Христовог прославља се у хришћанству барем од ИВ века; Свети Јован Златоусти помиње га 386. год. у Антиохији. Датум 25. децембра (по јулијанском) одабран је на Западу, а потом прихваћен и на Истоку. Православне цркве које следе јулијански календар (укључујући СПЦ) прослављају Рождество у јануару по грегоријанском календару, јер је јулијански 25. децембар тренутно 7. јануара грегоријанског.
Пред Рождество постоји четрдесетодневни Филипов (Божићни) пост, а ноћ уочи Рождества зове се Бадња ноћ.
Литургијско славље
Богослужење Рождества почиње Бадњеданском литургијом и вечерњом, па Поноћном литургијом (или Ранобудницом), а свечана Литургија Рождества служи се 7. јануара по грегоријанском. Тропар гласи: „Рождество Твоје, Христе Боже наш, возсија мирови свет разума…” Рождество је дан потпуног разрешења поста — месо, сир, вино и сва трпеза.
Литургијски период после Рождества — „Светле Дане” — траје до Богојављења (Крштења Господњег, 6/19. јануара), образујући „дванаест дана Божића.”
Традиција у Србији
Божић је у Србији највећи породични и верски пазник. Уочи Бадњег дана (6. јануара) домаћин иде у шуму и сече бадњак — храстову младицу — коју доноси кући. У цркви свештеник пали бадњак, а поворке верника носе их у храмове широм Србије. На Бадње вече спрема се посна вечера, а у поноћ пуца из пушке (или паљбом ватромета) у знак радости.
На јутро Рождества Христовог домаћица мете кућу, а прва особа која уђе у кућу на Божић — „полажајник” — баца зрна жита и пожели срећу. Прослава траје три дана: Божић (Рождество), Сабор Пресвете Богородице (Бабин дан) и Свети Стефан (Стевањдан). Обавезна је богата трпеза са печеницом, сарма, ораси, мед и ракија.