Један од 12 великих празника

Цвети

Цвети (Цветна недеља) славе свечани улазак Христов у Јерусалим, недељу дана пре Васкрса. Освећују се врбове гранчице, пост се разрешава на рибу.

5. април 2026. (по старом: 23. март 2026.)

Покретни празник — датум зависи од Васкрса

🐟 На овај празник дозвољена је риба и током поста

Шта се слави

Цвети — у богослужбеним књигама Недеља Ваија, „Недеља палми“ — славе свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим, недељу дана пре Васкрса. Сва четири јеванђеља описују како је народ дочекао Христа бацајући гране палминог дрвета пред њим и узвикујући: „Осана! Благословен који долази у име Господње!“ Христос је улазио јашући на магарету, испуњавајући пророчанство Захаријино да ће Цар доћи у Јерусалим „кротак и јашући на магарету, на магарчету, сину магаричину.“

Улазак у Јерусалим означава почетак последње седмице Христовог земаљског живота — Страсне (Велике) седмице, која се завршава распећем и Васкрсењем.

Зашто врба уместо палме

Како палмово дрво не успева у нашим крајевима, у словенском, а посебно српском предању, улогу палминих грана преузела је врба — најраније дрво које пролистава у пролеће. Отуда и народни назив празника, Цвети: верници на Литургију доносе врбове гранчице и рано пролећно цвеће, које свештеник освећује.

После богослужења, освећене гранчице носе се кући и чувају иза иконе или изнад улазних врата, као заштита дома до следећих Цвети.

Пост и трпеза

Цвети готово увек падају усред Великог поста, али су — уз Благовести — једини дан када је пост разрешен на рибу и вино. Радост Христовог уласка у Јерусалим, по црквеном поретку, надјачава строгост поста тог дана.

Тропар (глас 1)

Општеваскрсење пре страдања Твог утврђујући, Лазара си из мртвих васкрсао, Христе Боже. Зато и ми, као деца, знаке победе носећи, Теби, Победиоцу смрти, кличемо: Осана у висини! Благословен који долази у име Господње!

Кондак (глас 6)

На престолу на небу, и на ждребету на земљи ношен, Христе Боже, хвалу анђела и песму деце која Ти кличу примио си, говорећи: Благословен који долазиш да вратиш Адама.

Традиција у Србији

У Србији је стари обичај да деца беру прве пролећне цветове и гранчице врбе и доносе их у цркву на освећење. После Литургије, домаћица лако удара укућане освећеним гранчицама уз речи „Да сте живи и здрави“, а освећена врба се потом сади у башту или чува у кући.

У многим породицама врбове гранчице са Цвети чувају се поред иконе све до наредних Цвети, када се замењују свежим.

Честа питања

Када су Цвети?

Цвети су покретни празник — падају увек недељу дана пре Васкрса, па се датум мења сваке године заједно са датумом Васкрса.

Зашто се на Цвети носи врба у цркву?

Врбове гранчице замењују палмово лишће којим је народ дочекао Христа при уласку у Јерусалим, будући да палме у нашим крајевима не успевају. Освећене гранчице носе се кући и чувају као заштита дома до следећих Цвети.

Да ли се на Цвети пости?

Цвети падају усред Великог поста, али је то један од два дана (уз Благовести) када је пост разрешен на рибу и вино — радост Христовог уласка у Јерусалим надјачава строгост поста тог дана.

Шта следи после Цвети?

После Цвети почиње Страсна (Велика) седмица — последња и најсвечанија седмица пре Васкрса, у којој Црква проживљава последње дане Христовог земаљског живота, страдање на Крсту и полагање у гроб.