Шта се слави
Обрезање Господње слави догађај описан у Јеванђељу по Луки: осмог дана по рођењу, у складу са Мојсијевим законом добијеним још од Аврама, мали Исус је обрезан и том приликом му је дато име — исто оно које је анђео Гаврило најавио Богородици пре зачећа.
Празник има дубоко теолошко значење: Христос, иако Бог, у потпуности се покорава закону који је сам дао Мојсију, показујући тиме истинитост свог човечанства — није се само привидно оваплотио, него је заиста постао човек, подложан истом закону као и сваки јеврејски дечак Његовог времена.
Свети Василије Велики
Истог дана, 1. јануара по старом календару, Црква празнује успење Светог Василија Великог (329–379), архиепископа Кесарије Кападокијске, једног од Три јерарха — највећих учитеља Цркве, уз Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог. Свети Василије аутор је литургије која носи његово име, служи се десетак пута годишње уместо уобичајене Литургије Светог Јована Златоустог, и оставио је огроман траг у монашком уређењу и богословљу Цркве.
Тропар (глас 1)
На престолу огњеном седећи горе са Оцем безпочетним и Божанственим Твојим Духом, благоизволео си родити се на земљи од Невесте која не позна мужа, Богомајке Марије; зато си и обрезан био као осмодневни човек. Слава пресветом савету Твоме, слава смотрењу Твоме, слава снисхођењу Твоме, једини Човекољупче.
Кондак (глас 3)
Свих Господ обрезање трпи, и човечија сагрешења као благ одсеца, даје данас спасење свету; радује се пак на висинама и Творчев јерарх и светлоносни Божанствени Василије.
Српска Нова година
Пошто Српска православна црква и данас прати стари, јулијански календар, њен први јануарски дан пада тринаест дана после грађанског — 14. јануара по грегоријанском календару. Тај датум се у народу прославља као „Стара“ или „Српска Нова година“ — са ватрометом, породичним окупљањима и честиткама, као својеврсно друго, традиционално славље Нове године.
У народу се овај дан назива и Василица, по Светом Василију. У појединим крајевима, нарочито међу свињогојским домаћинствима, постојао је обичај да се тога дана на трпези нађе свињска глава, као стари, локални обележје празника повезано са ликом светитеља у народном предању. Трпеза је иначе свечана и мрсна, будући да празник пада у периоду Светлих дана између Божића и Богојављења, када нема поста.