Шта се слави
Велика Госпојина је Успење Пресвете Богородице — највећи од свих Богородичиних празника и један од дванаест великих празника православне Цркве. Празнује се 28. августа по новом календару (15. августа по јулијанском).
Грчки назив празника, Коимисис тис Тхеотокоу, значи „уснуће Богородице”. И српска реч успење долази од истог корена — од „уснути”. Тај избор речи није случајан: Црква смрт Богородице не назива смрћу него сном, јер верује да она није остала у гробу.
У народу је празник познат као Велика Госпојина, за разлику од Мале Госпојине (21. септембар), која слави њено рођење.
Предање о Успењу
Нови завет не говори о крају земаљског живота Богородице. Оно што Црква празнује почива на древном предању, записаном код црквених отаца и изложеном у три чувене беседе светог Јована Дамаскина.
По том предању, Богородици је унапред био најављен њен одлазак. Апостоли, расејани по свету на проповеди, чудесно су били сабрани у Јерусалим да се опросте од ње. Она је мирно уснула окружена њима, а сам Христос је примио њену душу — отуда иконографски приказ празника, на коме Христос стоји над одром и држи у рукама душу своје Мајке приказану као повијено дете. Икона тиме обрће призор Рођења: некада је Мајка држала Њега као дете, сада Он држи њу.
Апостол Тома, који је закаснио, замолио је да се гроб отвори како би се и он поклонио. Гроб је, по предању, затечен празан — у њему су биле само погребне хаљине и цвеће. Из тога је Црква разумела да је Богородица телесно узета у небеску славу.
Црква о овоме не говори као о догми изведеној из Писма, него као о сведочанству предања — и зато га излаже богослужбеним песмама и иконом, а не дефиницијом.
Госпојински пост
Празнику претходи Госпојински (Успенски) пост, који траје четрнаест дана — од 14. до 27. августа. По строгости је близак Великом посту, што је необично за тако кратак период.
Једино веће разрешење унутар њега је Преображење, 19. августа, када је дозвољена риба, вино и уље.
На сам дан Велике Госпојине поста више нема. Ако празник падне у среду или петак, пост је разрешен на рибу, вино и уље.
Тропар (глас 1)
У рођењу девство си сачувала, у успењу свет ниси оставила, Богородице. Преставила си се к животу, будући Мати Живота, и молитвама својим избављаш од смрти душе наше.
Кондак (глас 2)
Богородицу, у молитвама неусипајућу и у заступништвима непоколебљиву наду, гроб и смртност не задржаше. Јер као Матер Живота к животу престави Онај који се усели у утробу увек Девствену.
Хиландар и Света Гора
За српску побожност Велика Госпојина има посебан значај због Хиландара, српског манастира на Светој Гори, чији је храм посвећен управо Успењу Пресвете Богородице. То је храмовна слава манастира и највећи дан у његовој години.
Цела Света Гора се, по предању, сматра Богородичиним вртом, а у Хиландару се држи да је сама Богородица игуманија манастира — због чега хиландарско братство нема изабраног игумана у истом смислу као друге обитељи, него се игумански престо симболично држи празним.
Ходочашћа српских верника у Хиландар о Великој Госпојини трају вековима и нису прекидана ни у најтежим временима.
Традиција у Србији
Велика Госпојина је један од највећих народних празника у Србији. Бројне цркве и манастири посвећени Богородици славе тога дана своју храмовну славу, па су сабори и вашари — нарочито уз фрушкогорске и шумадијске манастире — вековна појава.
У народном календару празник означава крај главних летњих послова и почетак јесењих припрема. Уобичајено је да се тога дана посете гробови најближих и запале свеће.
Велика Госпојина је и крсна слава знатног броја српских породица. Пошто пост престаје, славска трпеза је мрсна — за разлику од слава које падају унутар поста.