Žitije
Sveti Apostol Andrej Prvozvani rođen je u Vitsaidi Galilejskoj, u porodici ribara Jone, kao brat Simona Petra. Bavio se ribolovom na Genisaretskom jezeru, ali je njegovo srce gorelo za dolazak Mesije, te je napustio mrežu i pridružio se učenicima svetog Jovana Preteče na obalama Jordana. Kada je Jovan, ugledavši Hrista, izustio reči „Evo Jagnjeta Božjeg, koje uzima na se grehe sveta”, Andrej je bez oklevanja pošao za Gospodom — i tako postao prvi apostol koga je Hristos pozvao za svog učenika. Otuda mu je u Crkvi pridoda titula „Prvozvani”.
Andrej je odmah doveo i svoga brata Simona Hristu, govoreći mu: „Nađosmo Mesiju, koji znači Hristos.” Tako je preko Andreja i Petar došao u krug apostola. Tokom Hristove zemaljske službe, Andrej je verno pratio Učitelja, slušao Njegove pouke i bio svedok Njegovog raspeća, vaskrsenja i vaznesenja. Posle silaska Svetoga Duha na apostole, izvukao je kockom kao oblast propovedi prostor severnog Crnog mora — Vizantiju, Skitiju, oblasti današnje Rumunije, Ukrajine, južne Rusije, Gruzije i Male Azije.
Predanje Crkve svedoči da je Andrej proputovao gotovo nesagledive razdaljine: prošao je Pontom, Kapadokijom, Bitinijom, stigao do reke Dnjepar, gde je, po istorijskom predanju Nestora Letopisca, blagoslovio brda na kojima će kasnije nastati Kijev, prorokujući rast hrišćanske vere među slovenskim narodima. U svom putovanju osnovao je i Vizantijsku katedru, postavivši za prvog episkopa svog učenika Stahija — zbog čega Carigrad i Pravoslavlje počituju Andreja kao svoga osnivača-apostola.
Apostolski put završio je u gradu Patri, u Ahaji (Grčka), gde je vladar Egat naredio njegovo razapinjanje. Andrej je sam zatražio da bude raspet na krstu u obliku slova X, smatrajući da nije dostojan stradati onako kako je stradao Gospod. Tri dana je visio na krstu, propovedajući okupljenome narodu o Hristu i blaženo se upokojio oko 70. godine. Njegove mošti su tokom vekova više puta prenošene; glava svetog Andreja vraćena je u Patru 1964. godine, gde se i danas čuva.
Sveti Andrej je nebeski zaštitnik Rusije, Škotske, Rumunije i Grčke. Njegov krst — Andrejev krst — utkan je u zastave i grbove ovih naroda kao trajni znak apostolske vere.
Tropar (glas 4)
Apostola Hristova prvozvanoga i brata po telu Petrova, vlastoderžja Andreja prozovimo: jer izvan vere uzbude se ka njoj nas pripovestnik javljaše, hoteći u svetu, mi pevam: lekara duša ti si; doneo si Hrista, zastupnice za nas svojim molitvama.
Kondak (glas 2)
Hrabrog Hristovog imenovaca pohvalimo, prvozvanog apostola Andreja: jer brata svoga privukav, k Hristu Gospodu privoditelj njegov javio se je.
O slavi
Andrejdan, slava posvećena Svetom Apostolu Andreju Prvozvanom, slavi se 13. decembra po novom (gregorijanskom) kalendaru, što odgovara 30. novembru po starom (julijanskom). Pada usred Božićnog posta, pa je slavski sto u potpunosti posan.
Andrejdan je posebno popularna krsna slava u Vojvodini, Banatu, Bačkoj i Sremu — krajevima gde su Srbi vekovima čuvali predanje da je upravo apostol Andrej prvi prosvetio njihove pretke u severnim slovenskim oblastima. U mnogim banatskim selima Andrejdan se naziva i „Đerđelez” ili „Andrejine”, a domaćini koji slave ovu slavu često su iz porodica koje vode poreklo iz starih graničarskih krajeva Habsburške monarhije, gde je veza sa apostolskim predanjem bila naročito živa.
Tradicionalna jela na Andrejdan: slavski kolač i žito (koljivo) zauzimaju centralno mesto na trpezi. Pošto je dan u Božićnom postu, sva jela su posna — posna sarma od kiselog kupusa, pasulj prebranac, posna riba (često šaran ili som iz Dunava i Tise), kuvani krompir sa lukom i uljem, salate od kiselog kupusa, cvekle i ren, suvo voće, orasi, medenjaci i pojnica posnih kolača. Domaćin pali slavsku sveću, a sveštenik blagosilja kolač i žito uz pomen Svetoga Andreja, moleći mu se za napredak doma, čuvanje vere i blagoslov nad decom.
U narodnom predanju Vojvodine veruje se da na Andrejdan „zima ulazi na sva vrata” — od ovoga dana zima vlada do Svetoga Save, pa porodice koje slave Andrejdan otvaraju zimsko vreme posta i čekanje Hrista u Vitlejemskoj pećini.