Житије
Преподобни Сампсон, назван Странопримац (гостољубац), живео је у Цариграду у шестом веку, у време цара Јустинијана Великог, познатог по великој градитељској и законодавној делатности. Потицао је из угледне римске сенаторске породице и, по неким предањима, чак је у младости био у далеком сродству са царском кућом, али је, уместо да искористи то порекло за сјајну државничку каријеру, изучио лекарску вештину и своје знање и целокупно наследно имање одлучио да стави искључиво у службу ближњих, не тражећи за себе никакву накнаду.
Отворио је свој сопствени дом у Цариграду за болесне, сиромахе и путнике без икаквог склоништа, хранећи их, лечећи својим медицинским знањем и пружајући им уточиште колико год је простор дозвољавао, због чега је и добио име Странопримац — онај који прима странце и бескућнике. Уз телесно лечење стеченом вештином, молитвом је исцељивао и оне којима људско умеће није могло помоћи, тако да је његова слава лекара-подвижника убрзо надмашила глас о његовом пореклу.
Предање казује да је, када је сам цар Јустинијан тешко оболео и лекари царског двора нису успевали да му помогну, управо свети Сампсон молитвом исцелио владара, који му је из захвалности понудио да изабере било какву награду. Свети Сампсон је одбио злато и почасти, тражећи уместо тога средства да подигне велико јавно прихватилиште за болеснике и бескућнике у самом Цариграду — та болница, позната као Ксенон Сампсона, дуго је после његове смрти носила његово име и остала једна од најважнијих добротворних установа византијске престонице. Рукоположен је и за свештеника, те је до краја свог дугог живота спајао свакодневно медицинско милосрђе са непрестаном молитвом. Упокојио се у дубокој старости, а Црква га поштује као узор хришћанског човекољубља и небеског заштитника лекара.
Празновање
Празнује се 10. јул по новом календару.