Житије
Преподобни Теофан, прозван Начертани, живео је у осмом и деветом веку и био је пореклом из Палестине, из арапске хришћанске породице. Заједно са својим рођеним братом Теодором, са којим је остао нераздвојан целога живота, од младости се посветио монашком животу, подвизавајући се у чувеној Лаври светог Саве Освећеног крај Јерусалима у непрестаној молитви, посту и марљивом изучавању светих књига, стекавши обојица значајно богословско образовање.
У време када је иконоборачка јерес, обновљена под царем Лавом В и његовим наследницима, поново прогонила поштовање светих икона, свети Теофан је заједно са братом неустрашиво устао у одбрану православне вере и иконопоштовања, отпутовавши чак и у сам Цариград да лично пред царевима брани истину. Због тога су браћа више пута хватана, бичевана, затварана и прогањана кроз неколико узастопних владавина, али нису одступали. Коначно, цар Теофило је, не успевши да их сломи обичним мучењем, наредио нарочито понижавајућу казну: гонитељи су им усијаним гвожђем урезали на сама лица дванаест погрдних стихова који су их јавно осуђивали као празноверне, остављајући им доживотан видљив белег — по томе су браћа и прозвана Начертани, то јест исписани.
Све те муке и јавно срамоћење свети Теофан је поднео са стрпљењем, па чак и радошћу, сматрајући те урезане стихове не срамотом него почасним ожиљцима страдања за Христа и истину, које је носио отворено до краја живота. Његов брат Теодор је убрзо после тога умро од последица мучења, док је Теофан доживео коначну победу православља 843. године, када је поштовање икона свечано враћено у Цркву, и тада је, као признати исповедник, постављен за епископа никејског. Одликовао се и изузетним даром црквеног песништва, саставивши преко хиљаду богослужбених песама и канона који се и данас певају у православним храмовима. Упокојио се у миру око 845. године, а Црква га поштује као исповедника вере и великог црквеног песника.
Празновање
Празнује се 24. октобра по новом календару.