Житије
Свети Јеротеј био је први епископ града Атине и један од светитеља апостолскога доба. Живео је у првом веку и, као и његов млађи савременик свети Дионисије Ареопагит, био је угледан члан атинског Ареопага, древног и утицајног градског већа које је одлучивало о најважнијим верским и правним питањима града чувеног по својој философској традицији. Када је свети апостол Павле, током свог другог мисионарског путовања, дошао у Атину и тамо одржао чувену проповед на самом Ареопагу о „Непознатом Богу”, Јеротеј је, за разлику од већине окупљених атинских мудраца који су се ругали помену васкрсења мртвих, поверовао у Христа и примио крштење, поставши од тог тренутка ревностан и предан ученик апостола.
Због своје чврсте вере, ретке мудрости и чистоте живота, убрзо је био рукоположен од самог апостола Павла за епископа атинског, те је као добар и брижан пастир водио тек настало, малобројно хришћанско стадо усред града који је и даље био тврђава античке философије и многобоштва, проповедајући реч Божју са истом оном дијалектичком вештином којом се раније служио као члан Ареопага, и стрпљиво утврђујући нове вернике у истини. Предање црквеног писца познатог као Дионисије Ареопагит посебно га помиње као свог личног духовног учитеља у тајнама богословља, и као једног од апостолских ученика који су се, испуњени посебном благодаћу, чудесно сабрали из разних крајева света да присуствују и духовно опевају Пресвету Богородицу приликом њеног часног успења у Јерусалиму.
Одликовао се изузетно дубоким богопознањем, које је надмашивало многе његове савременике, и светошћу живота, проводећи дане у непрестаној молитви, ревносној проповеди и брижљивом старању о још крхкој атинској Цркви. Упокојио се после многих апостолских трудова, вероватно пре краја првог века. Црква га поштује као светитеља апостолскога времена, првог атинског архијереја и дубоког учитеља вере који је античку атинску мудрост ставио у службу Јеванђеља.
Празновање
Празнује се 17. октобра по новом календару.