Житије
Света мученица Пелагија поштује се као хришћанска девица и мученица из времена великих гоњења на Цркву Христову у првим вековима — у православном предању постоји неколико светих жена истог имена Пелагија које су страдале у различитим градовима (Антиохији, Тарсу), због чега се тачни историјски детаљи ове конкретне мученице, сачувани у старим црквеним синаксарима, с временом донекле измешали са житијима њених имењакиња, али је суштинско предање о њеном страдању за веру остало непромењено кроз векове.
Од младости је заволела Бога и посветила се чистим и побожним животом, презревши овоземаљску сујету и пролазна уживања ради трајније и веће љубави према Христу, коме је, по обичају многих ранохришћанских девица, заветовала своју девичанску чистоту као најдрагоценији дар. Када је дошло време прогона и када је, попут безброј других хришћанки тога доба, била позвана да се јавно одрекне вере и поклони незнабожачким идолима како би избегла казну, блажена Пелагија је остала потпуно непоколебљива, отворено исповедајући да познаје и признаје само једнога, истинитог Бога, а све остало сматра ништавним.
Због те постојаности била је изложена тешким мукама и продуженом страдању, али ни претње мучитеља ни сам телесни бол нису успели да поколебају њену чврсту веру и потпуну оданост Господу коме је посветила живот. Постојано трпећи до самог краја, предала је своју чисту душу Богу и примила двоструки венац — мучеништва и сачуване девичанске чистоте. Иако о прецизним појединостима њеног земаљског живота није много поуздано записано изван кратких синаксарских бележака, Црква са дубоким поштовањем чува успомену на њу као на свету мученицу која је Христа заволела више од сопственог живота и остала Му верна до самог краја.
Празновање
Празнује се 20. октобра по новом календару.