Žitije
Sveta Prepodobna Mati Paraskeva, u srpskom narodu poznata kao Sveta Petka, rođena je u 11. veku u mestu Epivat na obali Mramornog mora, nedaleko od Carigrada. Poticala je iz pobožne i imućne porodice koja je ulagala mnogo u dobročinstvo i molitvu, a od najranijeg detinjstva osetila je duboku ljubav prema Hristu i Crkvi. Njen brat Jevtimije takođe je krenuo putem svetosti i postao episkop Madite.
Dok je još bila devojka, slušajući u hramu reči Hristove „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe”, odlučila je da svu svoju imovinu razda siromasima. Napustila je rodno mesto i otputovala u Carigrad, a potom u manastire Male Azije, gde je primila monaški postrig. Kasnije se povukla u jordansku pustinju, gde je provela mnogo godina u strogom podvigu — postu, molitvi i bdenju. Predanje govori da se hranila samo divljim biljem, a noći je provodila u suzama i molitvi za spasenje sveta.
Kada je u snu primila javljanje anđela Božjeg da se vrati u svoju domovinu, vratila se u Epivat, gde je u tišini i smirenju upokojila se oko 1050. godine, u svojoj 27. godini života. Sahranjena je kao bezimena podvižnica, a tek mnogo godina kasnije, kroz božanska otkrivenja, otkriveno je da njeno telo počiva netleno u zemlji. Tada su njene mošti svečano podignute i postale izvor mnogih čudesa.
Mošti svete Petke imale su buran put: prenesene su u Trnovo (Bugarska), zatim u Beograd 1521. godine, gde su počivale u sabornoj crkvi sve do 1641. kada su odnete u Carigrad, a zatim u Jaši (Rumunija), gde se i danas nalaze u sabornoj crkvi. U srpskom narodu nazvana je „Petka” jer je tradicionalno postila petkom, u spomen na Hristovo stradanje.
Sveta Petka je naročito poštovana kao zaštitnica žena, devojaka, udovica i majki. Veoma se razlikuje od svete Paraskeve Ikonijske (26. jul) sa kojom se ponekad meša. U srpskoj tradiciji ona je „srpska Petka” — utešiteljka žena u nevolji, čuvarka porodice i ognjišta.
Tropar (glas 4)
Pustinjsko življenje uzljubivši, i u srcu svom Hrista poneši, ja si na zemlju otidvoji, bogonosna mati, pravoslavlja čistoga; davao je javnik usrdno, danas ti vencanje davala je.
Kondak (glas 6)
Svetog življenja tvoga svetitelnice javi se, Crkvi javljanjem mošti tvojih, prepodobna Paraskevo.
O slavi
Petkovica, slava posvećena Svetoj Petki, slavi se 27. oktobra po novom (gregorijanskom) kalendaru, što odgovara 14. oktobru po starom (julijanskom). Pada u jesen, u vreme kada su njive pobrane i kada srpske porodice tradicionalno započinju zimske pripreme.
Petkovica je naročito popularna kao „ženska slava” — slave je porodice u kojima se posebno poštuju žene roda, a često je nasleđuju i udovice i starije Srpkinje koje žele da pod zaštitu Svete Petke stave svoju kuću i decu. Slavi je veliki broj porodica u Šumadiji, istočnoj Srbiji, Vojvodini i kod Srba u Bosni.
Tradicionalna jela: pošto Petkovica ne pada u post (osim ako je sreda ili petak), slavski sto može biti i mrsan, ali se i tada često priprema posni stol u znak poštovanja prema podvigu svete podvižnice. Centralno mesto zauzima slavski kolač, žito (koljivo), a često se priprema posna sarma, pasulj prebranac, salate od svežeg i kiselog povrća, kuvana riba, te sezonsko voće — orasi, jabuke, dunje. Domaćica priprema kolač, a sveštenik ili stariji član porodice ga seče i lomi uz molitvu Svetoj Petki, moleći za zdravlje žena u kući i napredak doma.