Житије
Света преподобномученица Февронија била је монахиња у женском манастиру у Нисибису, у Месопотамији (данас на граници Турске и Сирије), а пострадала је почетком ИВ века, у време прогона цара Диоклецијана. Од ране детињства била је посвећена манастирском животу — по предању, њена тетка и духовна мајка, игуманија манастира, бринула се о њој од малих ногу — те се одрекла света пре него што је уопште упознала његове чари, и посветила се девственом животу у молитви, строгом посту и пажљивом изучавању Светог писма, истицавши се међу сестрама изузетном чистотом и кротошћу још као врло млада монахиња.
Када је Диоклецијанов прогон допро и до Нисибиса, Февронија је била ухваћена и изведена пред римског војсковођу Селина, који је, задивљен њеном лепотом и младошћу, прво покушао ласкањем и обећањем богатог брака са својим рођаком да је наговори да се одрекне Христа и монашког завета, надајући се да ће млада девојка лакше попустити пред таквом понудом него пред претњом. Када је она то одлучно одбила, прибегао је најстрашнијим мучењима, покушавајући силом да постигне оно што није успео речима.
Она је кроз све то остала непоколебљива, претпоставивши небеског Женика, коме је заветом девства припадала, свакој земаљској утеси која јој је нуђена. После дугих и тешких страдања скончала је мученички, спојивши у сопственом житију подвиг девства са монашким заветом и венац мучеништва у јединствен пример двоструке светости. Због тога је Црква прославља као преподобномученицу, а њено житије је од давнина, посебно у византијској и руској традицији, читано вернима као дирљив пример девојачке храбрости и непоколебљиве верности Христу пред лицем смрти.
Празновање
Празнује се 8. јул по новом календару (25. јун по старом).