Житије
Свети Андреј Критски био је архиепископ острва Крита и један од највећих црквених песника у читавој историји православља, а живео је у ВИИ и ВИИИ веку. Родом из Дамаска у Сирији, по предању је до седме године био нем, све док, према једном чудесном предању, није проговорио одмах после свог првог причешћа — знак који су родитељи протумачили као најаву његове будуће улоге у Цркви. Од младости се посветио Богу, замонашио се и подвизавао у Јерусалиму, у манастиру близу Гроба Господњег, где је стекао дубоко богословско и духовно образовање, а потом је, послат у Цариград као представник јерусалимске Цркве, уздигнут на степен епископа и постављен за архипастира критске Цркве.
Као архијереј, старао се о своме стаду с љубављу и милосрђем, подижући храмове, бринући о сиромасима и бранећи своју паству током напада арапске флоте на острво. Највећу и трајну славу стекао је, ипак, као састављач богослужбених песама — сматра се једним од проналазача (или барем најзначајнијих раних мајстора) саме форме канона као основне структуре православне химнографије. Његово ремек-дело, Велики покајни канон, опсежно молитвено дело од преко две стотине строфа прожетих библијским сликама Старог и Новог завета примењеним на сопствену грешну душу која моли за покајање, Црква и данас у целини чита током прве седмице Великог поста и поново на среду пете седмице (такозвано „Маријино стојање”), позивајући вернике на дубоко лично покајање и обраћење Богу тим истим речима изговараним вековима уназад.
Његове каноне и химне, састављане и за многе друге празнике током црквене године, одликује неуобичајено богатство библијске ерудиције и топла, лична искреност молитве која надилази пуку литургијску формалност. Упокојио се на повратку са једног црквеног путовања, на острву Митилини. Црква га прославља као великог светитеља и учитеља покајања чије речи и данас, више од тринаест векова касније, одјекују у сваком православном храму током Великог поста.
Празновање
Празнује се 17. јул по новом календару (4. јул по старом).