Житије
Свети свештеномученик Сава (Трлајић) био је епископ горњокарловачки, српски новомученик XX века. Рођен је 1884. године, замонашио се и посветио служењу Цркви, прошавши пут од монаха до архијереја пре успостављања Краљевине Југославије. За епископа горњокарловачког, са седиштем у Плашком, изабран је уочи Другог светског рата, преузевши пастирску бригу над српским православним народом у Лици, Кордуну и Банији — крајевима који ће се убрзо показати као једни од најтеже погођених прогоном у читавој окупираној Југославији.
Када је 1941. године, после успостављања усташке власти у Независној Држави Хрватској, отпочео систематски прогон и страдање српског народа тих крајева, сам владика Сава је био међу првима ухапшен, већ у мају те године. Власти су га, по неким сведочанствима, чак наговарале да спаси сопствени живот напуштањем епархије и народа, али он није хтео да остави своје стадо у часу највеће невоље, бирајући да остане веран до краја ономе што је заветом епископске службе преузео.
Ускоро је, заједно са многим свештеницима своје епархије, пребачен кроз неколико логора и на крају мученички убијен, вероватно бачен у једну од карсних јама карактеристичних за тај крај, где су усташе масовно убијале српско становништво. Српска православна црква прославља га као свештеномученика, доброг пастира који је, према сопственим речима Јеванђеља које је проповедао, душу своју положио за овце своје, не бежећи пред опасношћу која је претила његовом народу.
Ухапшен заједно са великим бројем свештеника и верника своје епархије, одведен је у логор и тамо мученички пострадао крајем августа 1941. године. Српска православна црква га је прославила у сабору светих новомученика, а његов избор да остане са својим народом када је могао отићи остао је упамћен као један од најјаснијих примера онога што јеванђеље назива пастиром који душу своју полаже за овце своје.
Празновање
Празнује се 17. јул по новом календару (4. јул по старом).