Житије
Свети Ђорђе Победоносац, један од најславнијих мученика Цркве Христове, рођен је у Кападокији (данашња Турска) у другој половини трећег века. Отац му је био угледни хришћанин који је претрпео мучеништво за веру, а мајка га је по очевој смрти одвела у Палестину, своју постојбину. Талентован и витешки настројен младиц, Ђорђе је ступио у римску војску и брзо напредовао до високог официрског чина — по предању, достигао је ранг трибуна и био омиљени официр цара Диоклецијана.
Када је 303. године Диоклецијан покренуо једно од најжешћих гоњења хришћана у римској историји, Ђорђе је пред царским двором јавно иступио и осудио прогоне. Разделио је своје имање сиромасима, ослободио робове и пред царем отворено исповедио хришћанску веру. Овај храбри чин означио је почетак дугог мучеништва. Диоклецијан је, покушавајући да сломи Ђорђеву вољу, наредио низ суровог мучења — Ђорђе је бачен у тамницу, подвргнут разним мукама, али је сваки пут, по предању, чудесно исцељиван Божјом благодаћу.
Током мучења, мноштво погана који су присуствовали — укључујући и царицу Александру и мага Атанасија — обраћали су се хришћанству, задивљени Ђорђевом постојаношћу и чудесима која су се дешавала. После седам година мучења, свети Ђорђе је одсечен мачем 23. априла 303. године у Никомедији, славно окрунивши мученичким венцем живот који је у целости посветио Христу.
Најпознатија иконографска представа светог Ђорђа приказује га као витеза на белом коњу који копљем убија аждају (змаја). Ова слика је алегорија победе хришћанске вере над паганизмом и злом, али и одраз народних предања о чудесима којима је свети заштићивао слабе од насилника. Због ове слике свети Ђорђе је постао заштитник војника, витезова и војски широм хришћанског света.
У Србији је свети Ђорђе посебно поштован. Проглашен је за заштитника српске земје, а његова слава — Ђурђевдан — једна је од најомиљенијих и најраспрострањенијих крсних слава. Светац се сматра заштитником не само ратника већ и земљорадника, сточара и путника. Манастир Ђурђеви Ступови код Новог Пазара, као и многи други храмови широм Србије, посвећени су овом великом мученику и победононосцу.
Тропар (глас 4)
Као избавитеље робова и заштитника сиромашних, целитеља болесних и заговорника царева, победотворче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Кондак (глас 3)
Обрађујући си Бога богосазданом њивом, златоколистне клице добродетељи сабра себи, посејав семе, пожњева сноп радости, хранећи се множатвом мученичким. Томе ради си Цркви заблистао, свети Георгије, моли се Богу за нас.
О слави
Ђурђевдан је једна од најпопуларнијих крсних слава у Србији — слави је око десет одсто српских породица. По новом, грегоријанском календару пада 6. маја, што одговара 23. априлу по јулијанском. Ово је пролећни празник, а није случајно што се управо у то време слави један од најомиљенијих светаца — Ђурђевдан у српском народном осећању означава право буђење пролећа.
Пошто пада у време Апостолског поста само изузетно, а никад у Велики пост, славска трпеза за Ђурђевдан углавном је мрсна или може бити посна зависно од годишњег распореда. Централно место држе славски колач и славско жито (кољиво). Традиционално се припрема јагњетина — младо јагње, симбол пролећне обнове и пасхалног расположења, најчешћи је избор домаћина. Поред тога, праве се и друге печенице, пролећне салате, пите са зеленишем.
У српским сеоским крајевима Ђурђевдан је некада означавао почетак сточарског лета — пастири би тог дана изганали стоку на испашу. Домаћини би украшавали домове зеленим грањем и цвећем, а девојке плеле венце од зеленила и цвећа. Овај празник спаја хришћанску побожност са дубоким словенским поштовањем пролећа и обнове природе.