Житије
Свети новомученик Христо живео је у XVIII веку и потицао је из Арбаније (Албаније). Био је прост и побожан човек који се у самом Цариграду издржавао скромним физичким радом, бавећи се баштованством за неку од богатих градских породица — занимање типично за многе хришћане под турском влашћу, који су услед разних ограничења били гурнути у ограничен број дозвољених заната. Иако неук у световном, књишком знању, срце му је било чврсто утемељено у простој, али дубокој вери Христовој какву су носили многи обични православни хришћани тога доба.
Предање казује да је, у једном свакодневном спору или несугласици са иноверцима (вероватно муслиманима), био лажно оптужен пред властима да је, у тренутку слабости, обећао како ће прећи у ислам да би избегао неку казну или неприлику — клевета која је, ако би била прихваћена, обавезивала оптуженог да јавно потврди наводно обећање или да буде кажњен као одметник од ислама. Изведен пред судију да одговори на ту озбиљну оптужбу, Христо је смело и без икаквог колебања изјавио да је хришћанин и да се никада, ни под којим околностима, неће одрећи Христа, одбацујући саму клевету као лажну.
Ни претње суровом казном ни било каква обећања олакшице нису га поколебали у том исповедању. Због те одлучне изјаве био је осуђен на смрт и посечен мачем, примивши тако венац новомученика — једног од безбројних простих православних хришћана који су током векова османске власти страдали не због високог црквеног положаја, већ због обичне, свакодневне одлучности да не издају своју веру под притиском. Црква га поштује као храброг сведока вере из времена под туђинском влашћу.
Празновање
Празнује се 11. децембар по новом календару (28. новембар по старом).