Житије
Свети Стефан Нови родио се у Цариграду око 715. године, у побожној породици, и од младости је заволео монашки живот, те се, после смрти оца, заједно са мајком и сестрама посветио Богу. Замонашио се на гори Светог Ауксентија у Витинији, недалеко од престонице, чувеном подвижничком месту на коме је вековима раније живео свети Ауксентије. Тамо се строгим постом, бдењем и непрестаном молитвом уздигао до велике духовне мере, стекавши глас светог човека, те су му одасвуд долазили монаси и мирјани тражећи поуку, савет и утеху, а временом је постао и игуман тамошњег братства.
То беше време када је цар Константин В Копроним, један од најогорченијих византијских иконобораца, устао против поштовања светих икона са још већом жестином него његов отац Лав ИИИ, и сазвао такозвани иконоборски сабор 754. године који је званично осудио иконопоштовање као јерес, те је потом љуто прогонио монаштво уопште, видећи у њему главно упориште отпора својој политици. Свети Стефан је смело стао у одбрану икона, одбијајући да потпише иконоборачке одлуке и поучавајући народ и монахе који су му долазили да се поклоњење не одаје дрвету и боји иконе, већ самој особи која је на њој представљена — Христу, Богородици или светитељу.
Због те неустрашивости цар га је позивао пред себе, покушавајући убеђивањем, претњама и обећањима да га придобије или барем натера на ћутање, али се свети Стефан није поколебао. Био је више пута хватан, затваран у тамницу и мучен, а његови ученици и следбеници широм царства били су такође сурово прогоњени због његовог утицаја. Напослетку, после дугог заточеништва, разјарени цар је наредио да се преда разулареној градској светини, која га је 765. године на улицама Цариграда линчовала и убила, вукући његово тело кроз град. Црква га поштује као преподобномученика, исповедника православља и једног од најодлучнијих страдалника за одбрану светих икона у читавој историји иконоборачке кризе.
Празновање
Празнује се 11. децембар по новом календару.