Житије
Свети мученик Нестор био је младић из Солуна, хришћанин и лични духовни ученик светог великомученика Димитрија Солунског, чије је поуке слушао долазећи му у тајности док је овај, као раније угледни градски управник осуђен због своје вере, био затворен у тамници поред градских купатила. Живео је почетком ИВ века, у време цара Максимијана, који је сурово прогонио хришћане широм царства, а посебно у Солуну, где је лично боравио.
Цар је у то време необично волео и штитио једног изузетно снажног и окрутног германског гладијатора по имену Лије, који је пред народом, на јавном борилишту подигнутом у част цареве посете, у двобојима убијао противнике бацајући их одозго на наоштрена копља постављена испод борилишта. Цар се посебно радовао када би међу побеђенима и погубљенима били хришћани, сматрајући то додатним понижавањем њихове вере пред окупљеним народом. Видећи то окрутно уживање и желећи да својим учитељем инспирисан примером брани част хришћана, млади Нестор је отишао у тамницу светом Димитрију и замолио га за благослов да изађе на двобој са гордим и дотад непобедивим Лијем.
Свети Димитрије га је благословио, прорекавши му да ће победити гладијатора, али да ће сам потом пострадати за Христа. Охрабрен том молитвом и благословом свог духовног оца, Нестор је изашао пред цара и цело мноштво народа, и уз речи „Боже Димитријев, помози ми”, ступио у двобој и, на опште запрепашћење присутних, савладао и убио страшног Лија кога нико дотад није успео да порази. Разгневљен због губитка свог омиљеног гладијатора, цар Максимијан је наредио да се најпре погуби свети Димитрије у тамници, а одмах затим и сам Нестор. Тако је млади исповедник посечен мачем и примио мученички венац око 306. године, остајући у предању Цркве заувек повезан са својим учитељем, светим великомучеником Димитријем Солунским, чију је част бранио и чију је судбину поделио.
Празновање
Празнује се 9. новембар по новом календару.