Житије
Свети пророк Јелисије био је велики пророк Старог завета, који је живео у IX веку пре Христа, у време израиљских царева Северног царства. Био је ученик и наследник светог пророка Илије, кога је пронашао док је орао њиву воловима, оставио све и пошао за њим, верно га пратио и лично му служио дуги низ година пре него што је сам преузео пророчку службу. Када је пророк Илија био чудесно узнет на небо у огњеним колима пред самим Јелисијевим очима, остављајући му свој плашт као знак наслеђа, на Јелисија је, према његовој сопственој молитви, сишао „двоструки део” Илијиног пророчког духа, те је и он постао изузетно моћан пророк Божји чија су чудеса, према библијском тексту, чак бројнија од Илијиних.
Кроз њега је Господ чинио многа чудеса забележена у Другој књизи о царевима: раздвајао је воде реке Јордан истим плаштом који је наследио, исцељивао губаве попут сиријског војсковође Неемана, умножавао уље сиромашној удовици да исплати дугове, васкрсавао мртво дете сунамићанке која му је указивала гостопримство, и чудесно хранио стотину људи са свега двадесет хлебова — чудо које хришћанска традиција види као старозаветну најаву Христовог умножавања хлебова.
Неустрашиво је објављивао вољу Божју царевима и целом народу, позивајући их на покајање и верност једином Богу, и активно сузбијајући распрострањено идолопоклонство свог доба, чак и по цену директних сукоба са царским двором. Цео свој дуг живот посветио је служби Господу и бризи о народу Божјем у временима политичке нестабилности. Упокојио се у дубокој старости, а Црква га поштује као великог чудотворца и пророка чије су речи и дела вековима тумачена као најаве Христових властитих чудеса.
Празновање
Празнује се 27. јун по новом календару (14. јун по старом).