Житије
Свети Теодот живео је у граду Анкири у Галатији, у време цара Диоклецијана, када је прогон хришћана достигао врхунац своје суровости широм читавог Римског царства. Иако је био обичан грађанин, по занимању крчмар и угоститељ, његова гостионица је, управо због те наизглед скромне и неупадљиве улоге, постала тајно уточиште за прогоњене хришћане града — ту их је хранио, склањао од потере и храбрио да остану постојани у вери, искоришћавајући свој положај домаћина да неприметно помаже сабраћи у невољи.
Са великом личном смелошћу, ноћу је одлазио и тајно сахрањивао тела светих мученика која су власти намерно остављале непокопана као застрашивање и срамоту, бринући се побожно о њиховим посмртним остацима како доликује хришћанским сведоцима вере. Нарочито се прославио када је, сазнавши да су незнабошци седам младих хришћанских девица, које су одбиле да учествују у срамним обредима, везали камењем и подавили у оближњем језеру, уз велику опасност по сопствени живот ноћу извадио њихова тела из воде и часно их сахранио, не дозволивши да остану без достојног погреба.
Због те одважне побожности био је напослетку откривен, проказан и ухваћен, те изведен пред градског судију, који је од њега захтевао да се јавно одрекне Христа и принесе жртву идолима како би спасио живот. Свети Теодот је то одлучно одбио, мирно и пред свима исповедајући своју хришћанску веру и спремност да за њу пострада. Подвргнут је потом тешким мучењима, која је поднео са изузетном храброшћу и постојаношћу, не одустајући од исповедања Христа ни у најтежим тренуцима, и на крају је посечен мачем, примивши венац мучеништва. Црква га поштује као мученика и посебног заштитника прогоњених и оних који, попут њега, у тишини и без јавне славе помажу страдалницима за веру.
Празновање
Празнује се 20. јуна по новом календару.