Житије
Свети свештеномученик Методије био је епископ града Патаре (а по неким сведочанствима и оближњег Олимпа) у Ликији, у Малој Азији, црквени писац и богослов с краја ИИИ и почетка ИВ века. Истицао се ретком ученошћу и даром речи, те је оставио више богословских списа у којима је бранио праву веру и тумачио Свето писмо, због чега га Црква убраја међу знамените древне писце раног периода хришћанске књижевности, упоредивог значаја са нешто старијим Оригеном, чије је поједина учења Методије и сам критички разматрао.
Његово најпознатије дело, „Гозба десет девица” (Симпосион), беседа о хришћанској чистоти и девствености написана у облику филозофског дијалога по угледу на античку књижевну форму Платонове „Гозбе”, и данас се чита као драгоцено сведочанство ранохришћанског богословља о телесној чистоти као путу ка духовном савршенству — дело које показује како су рани хришћански писци вешто користили познате античке књижевне облике да би њима пренели потпуно нови, хришћански садржај.
Ревносно је пастирствовао своме стаду, утврђујући вернике у времену које је и даље носило ризик повремених прогона пре коначног Миланског едикта. У доба последњих великих гоњења на Цркву под царем Диоклецијаном или Максимином Дајом, пострадао је за Христа, запечативши своју богословску и пастирску службу мученичком смрћу. Због тога га Црква прославља као свештеномученика, спајајући у његовом лику светлост богословске мудрости, дар књижевног израза и венац коначног страдања за истину коју је читав живот бранио писаном речју.
Празновање
Празнује се 3. јул по новом календару (20. јун по старом).