Житије
Свети великомученик Арета био је угледни старешина (шеик) хришћанског града Неграна у јужној Арабији, у земљи Омиритској (на подручју данашњег Јемена), где је хришћанство било присутно још од ранијих векова захваљујући трговачким везама са Етиопијом и Византијом. Живео је у шестом веку, у дубокој старости од преко сто година по предању, када је власт над тим крајем насилно приграбио јеврејски краљ Дунаан (Јулијан/Зу Нувас), љут и фанатичан противник хришћанске вере који је намеравао да је потпуно искорени из своје земље.
Он је опседао добро утврђени град Негран и, не могавши да га освоји силом због чврстих зидина, прибегао је превари — лажном заклетвом да неће никоме наудити намамио је поверљиве грађане да му отворе градске капије, а чим је ушао у град, одмах је погазио дату реч и почео крвав и систематски прогон хришћанског становништва, тражећи од свих да се одрекну Христа и пређу у јудаизам. Свети Арета, као најстарији и најугледнији међу мештанима, иако сам већ веома стар човек коме је смрт и иначе била близу, храбро је охрабривао своје суграђане да остану чврсто верни Христу и не поклекне пред претњама насилног краља, сведочећи својим мирним држањем да се смрти не треба бојати ради вере.
Заједно са огромним мноштвом хришћана тога града — мушкарацима, женама и децом, којих је, по предању сачуваном у житију, било и преко четири хиљаде — свети Арета је осуђен на смрт. Сви су храбро и постојано примили мучеништво, посечени мачем један за другим пред очима осталих, не одрекавши се своје вере ни под претњом најсуровије смрти, укључујући и мајке које су храбриле сопствену децу да не страхују. Њихова масовна жртва дубоко је потресла читав тадашњи хришћански свет, те је етиопски хришћански цар, уз подршку византијског цара Јустина И, убрзо послао војску која је поразила Дунаана и ослободила преживели страдални народ те области. Црква их све заједно поштује као светлу и многобројну дружину сведока Христових.
Празновање
Празнује се 6. новембар по новом календару.