Увод
Аранђеловдан је једна од најраширенијих и најсвечанијих слава у српском народу. Посвећен Светом Архангелу Михаилу — првом и најмоћнијем од свих анђела Божијих — овај празник обележавају стотине хиљада породица у Србији и српској дијаспори широм света. Поред породичних домова, Аранђеловдан славно прослављају и војска, полиција и многе државне институције, јер је Архангел Михаило небески војвода и заштитник свих који носе оружје за праведну ствар.
Свети Архангел Михаило није само предмет теолошке спекулације — он је жива, делотворна духовна сила у којој српска православна традиција препознаје заштитника, посредника и борца за Божију правду. Славити Аранђеловдан значи позвати ту небеску заштиту над кућу, породицу и све драге људе.
Када се слави
Аранђеловдан се у Српској православној цркви слави 21. новембра по грегоријанском (новом) календару. По јулијанском (старом) календару тај датум одговара 8. новембру. Пун назив празника је Сабор Светих Архангела Михаила и Гаврила, јер се истога дана часте оба врховних анђела.
Празник пада у повољном литургијском тренутку — између завршетка јесенских радова и почетка Божићног поста, који почиње 28. новембра. То значи да је Аранђеловдан мрсна слава и да нема никаквих прехрамбених ограничења: славски сто може бити пун меса, млечних производа и свега што кућа има.
Историја и традиција
Култ Архангела Михаила један је од најстаријих у хришћанству. Већ у Старом завету он се појављује као врховни анђео који стоји пред Богом и брани израелски народ. У Књизи пророка Данила (10:13 и 12:1) назива се “једним од првих кнезова” и “великим кнезом” који чува Божији народ. У Новом завету, у Посланици Јудовој, Архангел Михаило се спори са ђаволом око тела Мојсијевог, а у Откровењу Јовановом предводи небеску војску у бици против змаја — симбола сотоне.
У српску славску традицију штовање Архангела Михаила ушло је заједно са христијанизацијом српског народа, најкасније у време Светог Саве (почетак 13. века). Током векова, породице које су узеле Аранђеловдан за славу преносиле су је са колена на колено као најсветији породични завет. Српска црква је посебно неговала овај култ: у Србији постоје стотине цркава и манастира посвећених Архангелу Михаилу, а манастир Арханђеловац код Јагодине био је једно од централних ходочасних места.
Војска је кроз историју посебно поштовала Архангела као свог заштитника. Српска војска у оба светска рата, а потом и Војска Србије, формално слави Аранђеловдан као празник целих јединица.
Славски сто — шта се припрема
Пошто је Аранђеловдан мрсна слава, домаћица има пуну слободу у избору јела. Традиција предвиђа богат, свечан сто који одражава гостопримство и захвалност.
Обавезни елементи сваког славског стола:
- Славски колач — округли, украшени квасни хлеб који се ломи и дели на почетку славе. Прави се од белог брашна, украшава се хришћанским симболима (крст, ИХС, класје, винова лоза) и може се купити у пекарници или направити код куће.
- Жито (кољиво) — кувана пшеница заслађена медом или шећером, помешана с орасима и шљивама. Симбол је васкрсења и вечног живота, и неизоставни је део сваког славског стола.
- Славска свећа — пали се на дан славе и гори током целог дана.
Типична мрсна јела за Аранђеловдан:
- Печена јагњетина или прасетина (или обе)
- Пуњена пилетина или пилећи паприкаш
- Сарме са свињским или мешаним млевеним месом
- Пребранац (мада је посно, често се служи и на мрсним славама)
- Домаћа чорба (пилећа или говеђа)
- Српска салата, зимска салата од купуса
- Домаћи колачи: баклава, туфахије, урмасице, штрудла с орасима
- Ракија (шљивовица, лозовача) и домаће вино
Домаћице често праве и неко слатко предјело или торту, нарочито ако се очекују гости с децом.
Славска литургија и обреди
Дан славе почиње јутарњом Литургијом у цркви. Породица која слави (или бар домаћин) одлази на Свету Литургију ујутру 21. новембра и носи славски колач и жито на освећење. Свештеник после Литургије чита молитву за здравље домаћина и породице, ломи колач с домаћином и присутним укућанима, и благосиља жито.
У многим парохијама свештеник после подне долази у куће својих парохијана да одслужује молебен (кратку захвалну службу), пали тамјан, благосиља дом и пије с домаћином. Овај део славе сматра се посебно свечаним и домаћин га с нестрпљењем ишчекује.
Током дана, у кући се пали славска свећа која симболизује присутност Божију и сећање на претке који су славу славили пре нас.
Припрема славе — корак по корак
Неколико дана раније:
- Договорити се са свештеником за молитву или молебен.
- Набавити или испећи славски колач (може се наручити у пекарници до два дана раније).
- Скувати жито (кува се дан-два пре славе, чува у фрижидеру).
- Набавити месо и остале намирнице.
- Приредити простор за госте, уредити сто.
Уочи славе (дан пре):
- Припремити што више јела унапред (сарме, колачи, салате).
- Приредити славску свећу и тамјан.
- Позвати и подсети госте.
На дан славе — ујутру:
- Одлазак на Литургију с колачем и житом.
- Освећење колача и жита у цркви.
- Повратак кући и припрема стола.
На дан славе — по подне:
- Дочек свештеника (ако долази на молебен).
- Паљење славске свеће.
- Ломљење славског колача с првим гостима (домаћин и један гост држе колач, окрену га три пута у смеру казаљке на сату, и поломе уз речи “Христос усред нас!”).
- Послуживање гостију.
Редослед на столу: Обично се прво нуде ракија и мезе, затим чорба, затим главно јело, а на крају колачи и торта уз кафу.
Честитање и посета
Гости који долазе на Аранђеловдан стижу углавном после подне, између 15 и 21 час. Није уобичајено долазити без најаве — домаћин треба знати колико гостију очекује.
Честитање: Гост улази и каже “Срећна слава!” или “Срећни Аранђеловдан!” Домаћин одговара “И теби хвала!” или “Бог те даровао!” Руковање и грљење су уобичајени.
Поклони: Није обавезно донети поклон, али је уобичајено. Прихватљиви поклони укључују: флаша доброг вина или ракије, торта или колач, букет цвећа, бомбоњера или нека декоративна ствар за кућу.
Гост не мора остати дуго — кратка посета од сат-два је сасвим прихватљива, нарочито ако домаћин има много гостију. Важно је појести барем нешто од понуђеног и наздравити уз пиће.
Аранђеловдан је празник који спаја породице, комшије и пријатеље, и подсећа нас да над сваким домом бдије небеска заштита — војска анђела предвођена највећим од свих, Архангелом Михаилом.