Увод
Марковдан — празник Светог Апостола и Јеванђелисте Марка — спада у ред оних славља која носе посебан печат пролећног весеља и црквене свечаности. Осмог маја по новом (грегоријанском) календару, српске православне породице које славе овог великог апостола окупљају се око славског стола богатог сезонским намирницама, док црквена звона најављују сечање на човека који је безмрчно забележи речи и дела Исуса Христа у Другом јеванђељу. Марковдан пада у васкршњи период — оних педесет радосних дана између Васкрса и Духова — што значи да је славље потпуно мрсно и свечано, без имало поста или уздржавања. Пролећно сунце, буђење природе и црквенена радост васкрсења чине од Марковдана једну од најлепших пролећних слава.
Када се слави
Марковдан се слави 8. маја по грегоријанском (новом) календару. По јулијанском (старом) календару који користи Српска православна црква, то одговара 25. априлу. Ова слава увек пада у васкршњи период — између Васкрса и Силаска Светог Духа (Духова, Тројичиндана) — што је по црквеном календару увек мрсно, радосно време. Без обзира на то који дан у седмици пада Марковдан, пост се не држи — чак и ако падне у среду или петак, слава се прославља мрсно, јер васкршња радост укида све постове тога периода.
Породице које славе Марка по новом стилу обележавају славље 8. маја, а оне које се држе старог стила — 21. маја по грегоријанском, јер јул. 25. април одговара григ. 8. мају, плус разлика од 13 дана даје 21. мај.
Историја и традиција
Свети Марко Јеванђелиста био је један од Седамдесеторице апостола које је Господ Исус Христос послао да проповедају јеванђеље. Није био у кругу Дванаесторице, али је као Петров пратилац и ученик био непосредни сведок апостолског нараштаја који је лично познавао Христа.
Марко се у Новом завету помиње под пуним именом Јован, назван Марко (Дела апостолска 12:12). Његова мајка Марија имала је кућу у Јерусалиму која је служила као место окупљања раних хришћана. Млади Марко пратио је апостола Павла и Варнаву на њиховом првом мисионарском путовању, али је напустио посланство у Памфилији и вратио се у Јерусалем (Дела ап. 13:13). Због тог напуштања апостол Павле није хтео да га понесе на следеће путовање, што је довело до разлаза између Павла и Варнаве.
Ипак, Марко се временом исказао као верни сарадник и апостол Павле га помиње с похвалом у каснијим посланицама (Колошанима 4:10; Филимону 24; 2. Тимотеју 4:11). Посебно блиским показао се са апостолом Петром, који га назива “сином” (1. Петрова 5:13), што у тадашњем говору није значило телесно сродство него духовну блискост и учитељско-ученички однос.
Друго јеванђеље, које носи Марково име, настало је у Риму, по предању на основу Петрових проповеди и сведочанстава. Марко је забележио Петрове речи о Христовом животу, чудима и страдању, дајући нам најкраће и најсликовитије од четири јеванђеља. Карактеришу га брзина и непосредност — Марко не филозофира, него приказује Христа у акцији, у чудима, у сусретима с људима.
Након Рима, Марко је отишао у Александрију у Египту, где је основао хришћанску заједницу и постао њен први епископ. Александријска црква је једна од најстаријих на свету, а Марка поштује као свог утемељитеља и “Еванђелиста”. У Александрији је Марко проповедао и живео до свог мучеништва. Око 68. године по Христу, за време празника бога Сераписа, пагански житељи Александрије напали су Марка, везали га конопцима и вукли кроз улице града док није издахнуо. Сутрадан су га поново вукли, све док тело није остало непокретно.
Мошти Светог Марка донете су у Венецију 828. године, где су и данас у чувеној Катедрали Светог Марка (Басилица ди Сан Марцо). Венеција је узела Марка за свог заштитника, а крилати лав — симбол јеванђелисте Марка — један је од најпрепознатљивијих симбола овог града и читаве хришћанске иконографије.
Славски сто — шта се припрема
Будући да је Марковдан пролећна, мрсна слава, славски сто може бити изузетно богат и разноврстан. Пролећни мај нуди обиље свежих намирница које у зимским славама нису доступне.
Обавезни елементи сваког славског стола су славски колач и жито (кољиво). Славски колач се меси од пшеничног брашна, украшава се иконом или иницијалима свеца, а на слави се сеца уз молитву и појање “Вјечнаја памјат”. Жито се кува, меша са шећером, орасима и украшава се. Ова два елемента су непроменљиви део сваке славе.
Од топлих јела, за Марковдан се традиционално прави:
- Јагњећа или свињска чорба — пролећна, са свежим поврћем
- Печена јагњетина или прасетина — пролећна печеница је прави славски залогај
- Зелена чорба (од коприве, спанаћа или младог зеља) — типично пролећно јело
- Пуњене паприке или сарме — ако је породична традиција
Од хладних предјела и салата:
- Млади сир и кајмак — пролећни млечни производи су тада на врхунцу
- Млади лук, ротква, зелена салата — све свело из баште или пијаце
- Јаја — у васкршњем периоду украшена јаја су још увек присутна
- Домаћа кобасица или пршута
Од слаткиша: домаће пите (са вишњама, јабукама или сиром), колачи, ораснице.
Славска литургија и обреди
На дан славе, домаћин или домаћица требало би да присуствују јутарњој Светој литургији у цркви. На литургији се помиње име свеца, пева се тропар и кондак Светом Марку, а верници приступају Светом причешћу. Идеално је донети славски колач у цркву на благослов пре славе.
Када свештеник дође у кућу (или када домаћин донесе колач из цркве), врши се обред “сечења славе”:
- Свештеник чита молитву над славским колачем
- Кади кућу тамјаном (литур. кадионицом)
- Домаћин и свештеник заједно држе колач и окрећу га три пута (у смеру казаљки на сату), говорећи: “Христос се роди” — “Ваистину се роди” (или у Васкршњем периоду: “Христос воскресе” — “Ваистину воскресе”)
- Колач се ломи — не сече ножем — на четири дела
- Кити се вином
Ако свештеник не може да дође, домаћин може и сам да пресече славу уз молитву, а колач да донесе у цркву на благослов.
Припрема славе — корак по корак
Недељу дана пре:
- Договорити посету свештеника или планирати одлазак у цркву
- Направити листу гостију и проценити количине хране
- Набавити намирнице које се дуже чувају
Два дана пре:
- Испеци славски колач (може и дан пре)
- Скувати жито и оставити да се охлади
Дан пре:
- Припремити хладне прехране — сир, кајмак, салате које подносе стајање
- Маринирати месо за печење
- Средити сто и просторију
Јутро дана славе:
- Присуствовати јутарњој литургији у цркви
- Донети славски колач на благослов
- Домаћица припрема топле оброке
Доручак пре гостију:
- Традиционално се не једе богато пре славе — гости долазе на ручак
Пријем гостију:
- Гости долазе, честитају, доносе дарове (цвеће, вино, слаткише)
- Свештеник врши обред или домаћин сам пресеца славу
- Следи ручак
Честитање и посета
Када идете на Марковдан, доносе се:
- Цвеће (пролећно — тулипани, нарциси, јорговани)
- Флаша вина или ракије
- Кутија чоколаде или домаћи колач
- Икона Светог Марка (као трајни поклон)
Честитање гласи: “Срећна вам слава Светог Марка!” или “Срећан вам Марковдан!” На то домаћин одговара: “И теби хвала, бог да те поживи!” или “Бог да нас послуша!”
У васкршњем периоду, који траје до Духова, поздрав може бити и: “Христос воскресе!” — на шта се одговара: “Ваистину воскресе!”
Марковске литије су посебна традиција везана за овај празник. То су процесије (литије) које се одржавају у и око цркви на дан Марковдана, уз молитве за благослов поља, добре летине и заштиту од непогода. Ова аграрна традиција била је посебно жива у селима централне и јужне Србије, где су мештани обилазили њиве и ливаде уз песму и молитву, свештениково кађење и кропљењем водом. Данас су Марковске литије сачуване у појединим црквеним општинама као живи израз везе православног народа са земљом и Божијим благословом који поља доноси род.