Увод
Стефањдан је крсна слава посвећена Светом Стефану Првомученику, једном од најранијих и најзначајнијих светитеља Христове Цркве. Овај празник има посебно место у српском православном календару јер пада непосредно у срцу празничних дана између Божића и Српске Нове године — у време које народ зове “свети дани” или “некрштени дани”. За породице које славе Стефана, ова слава долази као природни врхунац већ свечаног и радосног периода, што јој даје јединствену топлу и гостољубиву атмосферу.
Име Стефан долази од грчке речи степханос, што значи венац или круна — симбол који савршено описује судбину овог светитеља који је био окруњен мученичком смрћу као први који је дао живот за веру у Христа. У српским породицама које носе ову славу, Стефањдан је дан заједништва, гостопримства и сећања на духовно наслеђе предака.
Када се слави
Стефањдан се слави 9. јануара по грегоријанском (новокалендарском) систему, што одговара 27. децембру по јулијанском (старом) календару. Српска православна црква прати јулијански календар, па се овај празник литургијски слави управо 27. децембра по старилу — што значи да је то трећи дан Божића.
Ова позиција у календарском низу Божића чини Стефањдан делом тросветлога Божићног славља: првог дана (25. децембра/7. јануара) слави се Христово Рођење, другог дана (26. децембра/8. јануара) празник Сабора Пресвете Богородице, а трећег дана (27. децембра/9. јануара) управо Стефањдан. На тај начин Стефан Првомученик спаја Божић са остатком светачке седмице која се протеже све до Богојављења (6./19. јануара) и Васиљевдана (1./14. јануара).
Историја и традиција
Свети Стефан Првомученик живео је и деловао у првим годинама хришћанства, непосредно након Христовог васкрсења и Силаска Светога Духа. Апостоли су, суочени са све већим бројем верника у Јерусалиму, одлучили да изаберу седам ђакона који ће се старати о вдовицама и сиромасима, док апостоли наставе са проповедањем Речи Божије. Стефан је био први на овом списку — описан у Делима апостолским као “човек пун вере и Духа Светог” (Дела 6, 5).
Стефан није остао само на практичним пословима старања о сиромашнима. Он је био изузетан проповедник и чудотворац, који је “чинио чудеса и знаке велика у народу” (Дела 6, 8). Његова ревност и мудрост у тумачењу Писма привукла је пажњу, али и мржњу, фанатичних религиозних вођа Јерусалима. Оптужен за богохуљење, Стефан је приведен пред Синедрион — највише јеврејско судско веће.
Пред Синедриом, Стефан је изрекао један од најдужих говора забележених у Новом завету — преглед целокупне историје спасења од Аврама до Христа, завшавајући оштром оптужбом на рачун оних који су убили Христа (Дела 7, 2-53). У тренутку када га је разјарена гомила повела на каменовање, Стефан је доживео визију: “Видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу” (Дела 7, 56). Каменован је изван градских зидина Јерусалима, око 34. године, и док је умирао молио се за оне који су га убијали — “Господе, не урачунај им овај грех” (Дела 7, 60). Међу сведоцима његовог каменовања био је и млади Савле из Тарса, каснији апостол Павле.
Стефан је тако постао првомученик — протос martys на грчком — први који је посвједочио веру смрћу. Црква му је посветила празник непосредно по Божићу јер се његово мучеништво посматра као продужетак Христовог дела спасења.
Моћи Светог Стефана откривене су 415. године, а потом пренете у Рим где су смештене у Базилици Сан Лорензо фуори ле Мура заједно са моћима ђакона Ловријенца — другог славног мученика. Српска црква посебно части Стефана Првомученика, а многе српске породице у њему виде заштитника породичног огњишта и чувара праведних.
Славски сто — шта се припрема
Пошто Стефањдан пада у период између Божића и Српске Нове године, ради се о мрсној слави — на трпези нема посних ограничења, а месо, млечни производи и јаја су добродошли.
Централно место на славском столу заузима славски колач — украшен пшеницом и верским симболима, ломи се у присуству свештеника или старијег члана породице уз молитву. Поред колача, обавезно се припрема и жито (кољиво) — кувана пшеница зачињена медом и орасима, која симболизује васкрсење и вечни живот.
Пошто се слава одвија усред божићно-новогодишњег периода, славски сто Стефањдана често подсећа на божићну трпезу. Уобичајена јела су:
- Печеница (свињска или јагњећа) као централно мрсно јело
- Сарме са месом умотане у кисели купус
- Пуњене паприке са месом и пиринчем
- Домаћа чорба (телећа или пилећа)
- Разни домаћи колачи: ванилице, урмасице, кифлице са орасима
- Славски хлеб
У домаћинствима која држе до традиције, на сто се ставља и чаша ракије или вина за почасног госта — заштитника Стефана. Пошто многи гости долазе после цркве, препоручује се да топла јела буду спремна у првој половини дана.
Славска литургија и обреди
Домаћини који славе Стефана треба да присуствују јутарњој Литургији на дан славе, 9. јануара. У великим парохијама, свештеник ће током службе поменути све који славе овај празник. Препоручује се да домаћин контактира свештеника дан раније и најави своју славу, како би био поменут на литијама и ектанијама.
Централни обред славе је ломљење славског колача. Свештеник долази у кућу (или се домаћин са колачем јави свештенику пре Литургије) и обавља се:
- Кадење соба и домаћинства
- Молебен Светом Стефану са читањем одговарајућих молитава
- Ломљење славског колача — домаћин и свештеник држе колач и заједно га окрећу три пута у смеру казаљке на сату, уз песму “Ој Стефане, славни мучениче…”
- Благосиљање жита и славске трпезе
- Наздравица првим вином
Славска свећа (кандило или свећа пред иконом заштитника) гори током целог дана славе. Икона Светог Стефана треба да буде на видном месту, окићена босиљком или цвећем.
Припрема славе — корак по корак
Недељу дана раније:
- Поручити славски колач код пекара или почети са припремом ако се прави домаћи
- Контактирати свештеника и заказати долазак или договорити благосиљање колача пре Литургије
- Набавити намирнице за славску трпезу
- Позвати госте — посебно имајући у виду да многи током празника путују
Дан пре славе:
- Скувати жито и оставити да се охлади, потом зачинити орасима и медом
- Маринирати месо за печеницу
- Припремити сарме — оне се могу правити и два-три дана раније
- Уредити собу у којој је икона заштитника
На дан славе:
- Устати рано и присуствовати јутарњој Литургији
- По доласку кући дочекати свештеника
- Послужити гостима доручак (ракија, сир, хлеб) док се чека ручак
- Око поднева сервирати главна јела
- Ломљење колача се традиционално обавља пре ручка
Савети за домаћине:
- Пошто пада између Божића и Нове године, многи пријатељи и родбина могу бити на одмору — то је идеална прилика за велику прославу
- Координишите са комшијама који можда такође славе у истом периоду
- Славска трпеза не мора бити превише сложена — квалитет је важнији од количине
Честитање и посета
Гости који долазе на Стефањдан доносе традиционалне дарове: боцу вина или ракије, колач, цвеће или практичан поклон за домаћинство. Честитање се обавља речима:
“Срећна слава!” — најуобичајенији поздрав “На многа лета!” — жели се дуговече домаћину “Свети Стефан да вас чува!” — призива заштиту светитеља
Домаћин одговара: “И теби срећни празници, хвала ти што си нам честитао.”
Гости који не могу лично доћи шаљу честитке телефоном, поруком или дигиталним путем — и то се сматра лепим гестом. У време Стефањдана, када су многи већ уморни од божићних славља, кратка али топла порука често значи више од сваког поклона.
Посете се традиционално не заказују строго — у духу српског гостопримства, врата су отворена током целог дана, а домаћини увек држе нешто на столу за изненадне посетиоце. Ово је посебно изражено током Стефањдана, који пада у време када је целокупна атмосфера весела и отворена за спонтане сусрете.