Житије
Преподобни Филарет родио се око 702. године у селу Амнеја у Пафлагонији, у Малој Азији, и био је богат и угледан човек, господар пространих имања, многих стада и бројне послуге, ожењен и отац троје деце. Али његово право богатство беше милостиво, готово необуздано дарежљиво срце: све што је поседовао сматрао је искључиво привременим даром Божјим који је дужан делити са невољнима, а не сопственим трајним власништвом. Непрестано је помагао сиромахе који би му се обратили, хранио гладне у годинама лоше жетве и помагао дословно свакоме ко би куцнуо на његова врата, дајући често, на запрепашћење сопствене породице, и последњег вола или последњи комад одеће који је имао.
Када је, тако неуморено делећи имовину без икаквог обзира на сопствену будућност, напослетку и сам потпуно осиромашио, до те мере да је његова породица остала без ичега, није очајавао нити је иједном приговорио Богу због те оскудице, већ је и у крајњем сиромаштву сачувао непоколебиву веру и унутрашњу ведрину, уздајући се потпуно у Божји промисао који га никада није напустио. Предање казује да му је Господ за такво безусловно милосрђе на крају узвратио и неочекиваним земаљским благословом: његова унука Марија била је изабрана, на свечаном такозваном „смотру невеста” одржаном да се пронађе супруга младом византијском цару Константину ВИ, и постала је царица, доводивши потом целу дотад осиромашену породицу назад у благостање, које је Филарет, веран себи, поново великим делом разделио сиромасима.
До краја свог дугог живота, чак и када му се богатство вратило кроз унукино уздизање, остао је једнако несебичан и дарежљив као и у данима свог сиромаштва, не дозволивши да га нова имовина промени. Упокојио се у дубокој старости, у миру, око 792. године. Црква га поштује као један од најсветлијих узора хришћанске милостиње, човека који је доследно, у богатству и сиромаштву подједнако, земаљско благо раздавао да би себи и другима помогао стећи оно небеско.
Празновање
Празнује се 14. децембар по новом календару.