Житије
Преподобни Јован, по монашком чину назван Мних (старословенски и црквенословенски назив за монаха, од грчког монацхóс — „усамљеник, онај који живи сам”), убраја се међу подвижнике који су свој век провели у тишини манастирског живота. Име Јован, хебрејског порекла — „Бог је милостив” — једно је од најраширенијих хришћанских имена, ношено кроз историју Цркве од самог Јована Крститеља и апостола Јована Богослова до безброј доцнијих монаха, епископа и мученика, што отежава издвајање појединачног житија овог конкретног подвижника од других истоимених светитеља.
О његовом тачном пореклу, времену деловања и манастиру којем је припадао није сачувано опсежније историјско сведочанство, али предање Цркве сведочи да је био ревностан инок, који се одрекао света и свих његових везаности и предао молитви, посту и послушности старијој братији, по основним правилима монашког живота која су, са мањим варијацијама, била заједничка свим православним обитељима од најранијих векова монаштва.
Проводећи дане у непрекидном труду и богомислију, очистио је срце своје и угодио Богу смерним и скривеним подвигом, не тражећи признање ни од савременика ни од будућих поколења. Црква га поштује као преподобног оца и призива његове свете молитве, не толико по броју сачуваних историјских података о његовом животу колико по светлости самог монашког живота који је водио — сведочанство да вредност духовног подвига не зависи од обима писаног трага који је оставио за собом.
Црква га поштује у великом збору преподобних отаца, ослањајући се на древно начело да светост не мери се јавном славом него верношћу у ономе што је човеку дато. Преподобни Јован Мних остаје представник безбројних монаха који су, без иједног записаног чуда или славног дела, цео живот провели у послушности, молитви и раду, и тиме испунили оно што је православна традиција одувек сматрала највишим циљем монашког пута — тихо и доследно предање себе Богу.
Празновање
Празнује се 31. август по новом календару (18. август по старом).