Житије
Свети мученик Евсигније био је војник из Антиохије који је проживео необично дуг живот, по предању око сто десет година, служећи у римској војсци под многим царевима током читавог бурног ИВ века, почевши од самог Светог Константина Великог, првог хришћанског цара. Био је побожан хришћанин и лично је посведочио, као очевидац, да је видео чудесни знак Часног Крста који се појавио на небу цару Константину пред одлучујућу битку код Милвијског моста 312. године — знамење које је, према познатом предању, навело Константина да прихвати хришћанство и коначно оконча прогоне Цркве.
По завршетку дуге војне службе, Евсигније се повукао у свој родни град Антиохију, проводећи дубоку старост у молитви, посту и милостињи, као поштовани ветеран који је лично искусио прелаз Римског царства из прогоњења хришћана у њихово пуно правно признање. Када је, деценијама касније, на престо дошао Јулијан Отпадник и почео да обнавља незнабожачко идолопоклонство и враћа притисак на хришћане, старац Евсигније, сада већ у дубокој старости, није могао да ћути — неустрашиво је пред самим царем изобличио његов отпад од вере коју је читаво царство, укључујући и цареве претке, јавно прихватило.
Због те смеле критике, неуобичајене за човека његових година који је могао мирно да проведе остатак живота, био је осуђен и посечен мачем, примивши у дубокој старости мученички венац после читавог века верности Христу. Црква га поштује као светог мученика и верног сведока Христова кроз многе нараштаје — човека чији је дуг живот обухватио читав лук од последњих прогона до њихове накратког враћања под Јулијаном.
Празновање
Празнује се 18. август по новом календару (5. август по старом).