Житије
Преподобни Василије Нови био је пустиножитељ и подвижник који је живео у X веку у околини Цариграда, у периоду када је византијска престоница, упркос свом сјају као највећи хришћански град тадашњег света, и даље крила мноштво скривених подвижника који су бирали потпуну анонимност усред градске вреве. Проводио је строг испоснички живот у молитви и уздржању, намерно скривајући своје подвиге од људи, чак и по цену да буде погрешно схваћен као скитница или сумњива личност без одређеног занимања.
Због управо таквог необичног и тешко објашњивог начина живота био је једном осумњичен — вероватно као потенцијални ухода или варалица — и приведен властима на испитивање, где је чак био подвргнут мучењу да би открио ко је и чиме се бави. Остао је непоколебљив и, према предању, чудесно избављен из те опасне ситуације, што је коначно навело многе, укључујући и оне који су га раније сумњичили, да препознају изузетну духовну благодат која у њему пребива.
Бог му је даровао дар прозорљивости (способност да види скривене ствари и будућност) и исцељења, па је, када су његова светост и дарови коначно постали познати, многима помагао саветом и молитвом у њиховим личним и духовним невољама. Посебно је познат по духовним виђењима о загробном животу и такозваним митарствима душе — низу духовних „царинарница” кроз које, према православном предању, душа пролази после смрти, где се испитује за сваки почињени грех — сачуваним у опсежном казивању његовог ученика Григорија, која су вековима остала једна од најутицајнијих православних текстова о посмртној судбини душе и снажна поука вернима о потреби покајања за живота. Блажено је починуо у дубокој старости, а Црква га поштује као преподобног и богоносног оца.
Празновање
Празнује се 15. август по новом календару (2. август по старом).