Житије
Свети мученици Макавеји — седморица браће, са својом мајком Соломонијом и старцем учитељем Елеазаром — пострадали су за веру отаца у ИИ веку пре Христа, у време сиријског (селеукидског) цара Антиоха ИВ Епифана, чије је насилно наметање грчке хеленистичке културе и религије јеврејском народу Палестине изазвало један од најдраматичнијих сукоба вере и власти забележених у Старом завету, описан у Другој књизи Макавејској.
Када је цар покушао да израиљски народ присилно преобрати у хеленистички начин живота, забранивши обрезање, суботу и све верске прописе Закона Мојсијевог, и наредио да сви Јевреји једу месо жртвовано паганским боговима као доказ покорности, најпре је пред њим изведен побожни деведесетогодишњи старац Елеазар, угледни учитељ Закона, који је одбио чак и привидно претварање да једе забрањено месо, изабравши часну смрт радије него било какав преступ закона који би млађе генерације могле протумачити као дозвољен изговор.
За њим су пред цара изведена и седморица браће, младића из исте побожне породице, који су један за другим, на очи своје мајке присиљене да посматра, подносили најстрашнија мучења — одсецање удова, дерање коже, пржење на усијаним тавама — али се ниједан од њих није поколебао нити пристао да прекрши закон Божји, чак ни под претњом непосредне, продужене смрти. Мајка Соломонија, иако је сваки наредни син умирао пред њеним очима, храбрила је преостале да остану верни Богу и истрајају до краја, верујући, према тексту Светог писма, у васкрсење и будућу награду за њихову постојаност — једно од најранијих јасних старозаветних сведочанстава вере у васкрсење мртвих. Када је и последњи син пострадао, и сама је скончала, верна својој деци до самог краја. Црква их поштује као старозаветне мученике који су, столећима пре Христа, својом постојаношћу посведочили верност Богу и наду у васкрсење која ће се у пунини остварити тек доласком Спаситеља.
Празновање
Празнује се 14. август по новом календару (1. август по старом).