Житије
Преподобни Никита Исповедник подвизавао се на прелазу из ВИИИ у IX век и био је игуман Мидикијске обитељи у Витинији, у Малој Азији, једног од значајнијих монашких средишта тог периода. Од младости је заволео монашки живот и предао се строгом подвигу поста, молитве и послушања, достигавши, кроз дугогодишњи лични труд, високе духовне врлине, због чега га је братија манастира изабрала за свог настојатеља. Под његовим мудрим и ревносним вођством манастир је духовно процветао, а број монаха који су му се придруживали се знатно умножио.
Када је византијски цар обновио прогон против поштовања светих икона после кратког периода њиховог враћања, свети Никита је, упркос личној опасности и ризику по сопствени манастир, смело иступио у одбрану исправног православног учења, не хотећи да изда предање које је од малена примио. Због те одлучне одбране био је лишен игуманске службе, изведен пред царску власт, подвргнут мучењу и на крају осуђен на прогонство, које је провео у низу тамница и невоља, далеко од братије коју је некада водио.
Све то поднео је са стрпљењем и непоколебљивом вером, не одступивши ни под претњом ни под стварним страдањем од истине коју је бранио. Пошто се, после дугог периода прогона, поштовање светих икона коначно и трајно вратило у Цркву, свети Никита се, већ стар и изнурен дугим прогонством, упокојио исповеднички. Поштује се под посебним називом Исповедник и као један од упорних бранилаца православља у вековној борби око светих икона.
Празновање
Празнује се 16. април по новом календару (3. април по старом).