Житије
Преподобни Пимен Велики живео је у ИВ и В веку у Египту и убраја се међу највеће пустињске оце такозване Скитске пустиње — области која је у том периоду била густо насељена хиљадама монаха и пустињака, дајући хришћанству неке од најутицајнијих духовних учитеља у читавој његовој историји. Заједно са неколицином своје рођене браће, која су и сама постала познати подвижници, млад је напустио свет и повукао се у скитску пустињу, где се предао строгом монашком подвигу, посту и непрестаној молитви под вођством старијих искусних отаца.
Одликовао се пре свега дубоким смирењем, кротошћу и изузетним даром духовног расуђивања — способношћу да сваком појединцу, према његовом конкретном стању и искушењу, понуди тачно ону поуку која му је потребна, не примењујући увек исто строго правило на све. Због тог дара му је долазило мноштво монаха и верних људи из читавог Египта, тражећи од њега поуку и савет у најразличитијим духовним и животним недоумицама.
Његове кратке, али изузетно мудре речи о покајању, стрпљивом трпљењу искушења и љубави према ближњем сачуване су у обиму већем него код било ког другог пустињског оца и уврштене су међу „Изреке светих стараца” (Апофтегмата Патрум) — један од најутицајнијих текстова православне духовне традиције, који и данас служи као путоказ монасима и световњацима који траже спасење. Избегавао је сваку људску славу, доследно себе сматрајући последњим и најмање вредним међу братијом, упркос томе што је био један од најпоштованијих духовника свога доба. Упокојио се у дубокој старости, прослављен даровима благодати које је читавог живота крио иза спољашње скромности. Црква га поштује као једног од највећих учитеља монашког и духовног живота уопште.
Празновање
Празнује се 9. септембар по новом календару (27. август по старом).