Житије
Свети преподобномученик Дометије родио се у Персији, а живео је у ИВ веку. У младости је из незнабоштва прешао у хришћанску веру — одлука која га је, у зороастријском персијском друштву где је верска припадност била уско повезана са државном лојалношћу, учинила странцем у сопственој отаџбини. Због тога је напустио Персију и дошао у пограничне крајеве Сирије, где се замонашио и посветио строгом подвижничком животу, далеко од породице и народа које је оставио зарад нове вере.
Истицао се смерношћу, безусловном послушношћу старешинама и посебним даром исцељивања, те су му многи болесници из околних крајева долазили тражећи помоћ и молитву. Касније се повукао још дубље, у пећину на потпуној осами, проводећи дане у молитви и уздржању, али је глас о његовој светости, упркос том повлачењу, ипак наставио да привлачи народ жељан духовног савета и исцељења.
У време цара Јулијана Отпадника, који је покушао да обнови прогон хришћана после периода мира који је Константин Велики успоставио, Дометије је са своја два ученика био затечен на молитви у својој пећини од стране царских војника и, по директној царевој заповести — предање говори да је сам Јулијан, пролазећи тим крајем, наредио његово погубљење — био засут камењем пред улазом у сопствену пећину, заједно са својим ученицима. Тако је подвижнички живот, посвећен исцељењу и молитви за друге, окончао мученичким венцем од руке самог цара који је покушао да врати царство паганству. Црква га поштује као преподобномученика који је монашки подвиг и мученичко страдање сјединио у једном животу.
Празновање
Празнује се 20. август по новом календару (7. август по старом).