Житије
Света мученица Јулијана пострадала је почетком ИВ века у Никомидији, у време цара Максимијана, када је прогон хришћана достигао један од својих најжешћих врхунаца у источној престоници царства. Потицала је из угледне незнабожачке породице, али је још као девојка, вероватно преко контакта са хришћанском заједницом свог града, тајно поверовала у Христа и заволела живот у чистоти, посту и молитви, који је крио од своје породице све док то више није било могуће.
Када је дошло време да, према очекивањима њене породице и тадашњег друштва, буде удата за угледног градског старешину — брак који би њеној породици донео друштвени углед и везу са утицајним круговима — Јулијана је одбила тај брак, откривајући притом и своју тајну веру, не желећи да изневери свога небеског Женика удајом за паганина који није делио њено уверење. Ова одлука, која је истовремено била и верски и породични скандал, довела је до њеног хапшења и предаје на муке, прво од стране сопственог оца, а потом и од градских власти.
Ни најтежа страдања којима је била подвргнута нису је поколебала у вери — напротив, њена храброст и постојаност усред мучења привела је, према предању, и друге посматраче хришћанској вери, који су, видевши њену снагу, сами пожелели да постану део исте вере за коју је била спремна да умре. На крају је мученички посечена, примивши венац вечне славе који је бирала уместо земаљског брака који јој је био понуђен као алтернатива. Црква је поштује као свету девицу и мученицу, пример верности Господу до саме смрти и одбијања да жртвује духовна уверења ради друштвеног или породичног очекивања.
Празновање
Празнује се 3. јануар по новом календару (21. децембар по старом).