Житије
Света мученица Миропа (име слично, али различито од свете Миропије празноване на други дан) убраја се међу хришћанске мученице раних векова Цркве, чије се поштовање везује за области Мале Азије. Живела је у ИИИ веку, у време када су хришћани, под разним узастопним царевима, трпели сурове и понављане прогоне због своје вере. Од младости се одликовала дубоком побожношћу и несебичним милосрђем према потребитима, а предање је посебно памти као деву која је са великим страхопоштовањем и личном ревношћу прилазила хришћанским светињама и моштима ранијих мученика, сматрајући то важним делом сопственог духовног живота.
Када је у њеном крају избио нови талас прогона, није покушала да сакрије своју веру како би избегла опасност, већ је сама, пред лицем римских власти, отворено исповедила веру у Христа, не кријући своје хришћанско име ни у самом часу непосредне опасности по живот. Због те отворености била је ухапшена и подвргнута суровим мучењима, која је поднела са стрпљењем и постојаношћу, не одрекавши се Спаситеља ни под претњом ни под стварном физичком патњом.
Напослетку је скончала у самој тамници, изнурена мукама, примивши венац мучеништва пре него што је уопште изведена на коначно јавно погубљење. Црква је поштује као чисту деву и храбру мученицу, а спомен на њену верност чува се у богослужењу као трајан пример непоколебљиве вере пред лицем поновљених прогона.
Напослетку је, не одрекавши се вере, предала душу Богу и примила мученички венац. Црква је поштује у збору светих мученица, а њен пример брижног односа према светињама и моштима ранијих страдалника остао је упамћен као сведочанство да поштовање према онима који су раније пострадали за веру и само може постати пут ка сопственом сведочанству.
Празновање
Празнује се 22. јул по новом календару (9. јул по старом).